Najstariji Wing Chun

Najstariji poznati Wing Chun stil se vezba na Tajvanu . O ovom stilu sam vec pisao ranije a sada bih se osvrnuo na istoriju i kako nam ovaj stil uz najnovija otkrica vezana za nastanak i razvoj wing chuna menja pogled na wing chun . Elem , najnovija istrazivanja smestaju pojavu vestine koja ce kasnije wing chun u period druge polovine 16.veka u grad Ningbo na severnoj granici Fudjian provincje . Covek kome se pripisuje formiranje protostila koji ce kasnije postati wing chun je Zhang Songxi (c. 1520- c.1590). Ovaj stl , iako bezimen je imao sve karakteristike i osnovne principe danasnjeg wing chuna . Ono sto se mora napmenuti jeste da iste osnovne  principe wing chun deli sa Bak Mei , Chow Gar i Stilom Belog Zdrala . Ovi stilovi su i vizeulno jako slicni u aplikaciji a wing chun i beli zdral dele i isto ime ( yong chun na mandarinskom ) . Sve ukazuje da su se ovi stilovi razvili iz istog izvora i kasnije nastavili razvoj i specijalizaciju samostalno sve vise se udaljavajuci jedan od drugog. Bez obzira na sve cak i na prvi pogled se vidi da ovi stilovi defintivno dele isto poreklo . I dok se Bak Mei , Chow i Fosanski Wing Chun pod tim imenima prvi put nalaze tek oko 1850 i kasnije , beli zdral se pod tim imenom javlja ( wing ili weng chun ) javlja stotinu godina ranije , negde oko 1750 u Fudjian provinciji. Zna se da je  weng ili wing chun( stil zdrala) prvi put donet u Fosan negde pred kraj 18 veka u trupu opere crvenih camaca. Od tada pa do Taiping revolucije imamo podatke da je vise ljudi donelo svoj Weng Chun (Wing Chun, Yong Chun) u operu crvenih camaca iz Fudjian provncije. Mi danas ne znamo radi li se istom stilu ili sto je mnogo verovatnije o razlictim stilovima Weng( wing, yong) chuna i takodje ne znamo radi se zaista o stilu belog zdrala ili nekom drugom i drugacijem stilu. Najsigurnije je pretpostaviti da se radi o stilovima belog zdrala jer pre 1850 pod imenom weng(wing ili youn) chun su se javljali samo stilovi belog zdrala . Ili se makar tako mislilo .

Sasvim slucjno sam otkrio da postoji jedan stariji stili wing chuna koji se radi na Tajvanu i koji potice iz Fudjian provicije. Na Tajvan je donet 1662 godine tokom Koxingine kampanje oslobadjanja Tajvana od portugalskih zavojevaca . Od momenta pada Tajvan pod vlast Mancua svi stilovi borenja ukljujuci i ovaj su se vezbali u tajnosti. Cak i danas , ovaj stil je polutajni i vezba ga svega 10 tak ljudi koji su povezani rodbinski ili su im preci bili clanovi tajnog drustva “neba i zemlje” . Sam stil,makar ono sto sam video ima sve karakteristike modernog wing chuna , svi glavni atributi i principi vestine su tu . Sa druge strane neke stvari su mnogo drugacije ili preciznije arhaicnije . Pre svega ovaj wing chuna ima i “Long bridge ” i “Short bridge” pristup . Ima 12 formi od kojih ni jedna ni najamnje ne podseca na forme koje uobicajeno vezujemo za wing chun . Ne rade seleptir macevi i duga motka koji su karakteristika Fosanskih stilova i nalazimo ih u svim stilovima tog podrucija a veoma retko u stovima iz drugih krajeva Kine. Od oruija se koriste dve metalne palice koje su duzine oko 50-60 cm , koplja , helebarde i jos neka druga arhaicna oruzija kojima ne znam ime. Forma lutke je takodje stara , nema jasno odvojenih sekcija i leva i desna strana se n rade paralelno , vec se tehnike razlikuju sto je krakteristike starijih stilova . U aplikaciji i tehnikama ovaj stil je definitivno wing chun i nema razlike u taktici, tehnici , prilazima , itd.

Sta nam samo postajanje ovako starog stila govori ? Da sve price o poreklu i originalnosti pojedinih stilova wing chuna a koje smo imali prilike da cujemo u poslednjih 30-tak godina padaju u vodu . Iako je “operni wing chun” sa svojim prepoznatljivim formama preko Yip Mana i Brus Lija svakako najpoznatiji i najpopularniji ne moze se vise ignorisati cinjenica da postoje starije verzije stila koje nisu prosle “specijalizaciju” na brodovima opere i da jos uvek neguju veci broj formi i oruzija koji su zbog specificnost zivota na brodovima odbaceni i preakovani u “manji format” daleko pogodniji za ucenje, vezbanje , laksi za majstoriranje i realnu upotrebu i preko svega izuzetno pogodni za upotrebu na ogranicenim prostorima brodova i uskih ulica Guandogskih sela i gradova .

Nadam se da ce buducnost otkriti jos ovakih dragulja medju borilackim stilovima koji nas vode u proslost i daju nam mogucnost da vidimo kako se kung fu vezbao pre nekoliko stotina godina.

BY:Vlada Zlatic

Istorija Wing Chuna u svetlu istorijskih cinjenica

Istorija Wing Chuna je ispricana mnogo puta , svaka linija , svaka skola ima svoju verziju. Po pravilu , onaj ko prezentuje pricu je jedini originalan, ili je makar najoriginalniji i jedini je naslednik i punopravni predstvanik stila . Cesto , ljudi koji su ucili u istim skolama kod istih ucitelja imaju potpuno razlicite istorije vestine . Svedoci smo da se istorije jednog te istog stila menja tokom veremena u skladu sa trenutnim trendovima i uverenjima vecine vezbaca kojima se podilazi “stimovanjem ” porekla stila . Isotrija koja se prezentuje zapravo nije istorija vec legenda pomesana sa marekintgom u cilju slanja odredjene poruke . Pogledajmo sta zvanicna nauka kaze o istoriji Wing Chuna.

 

Podjimo redom . Gotovo sve istorije ukljucuju “pet predaka” , licnosti odgovorne za kreaciju ne samo Wing Chun-a vec svih juznih stilova borenja bez izuzetka . Borci za slobodu koji su preziveli razaranje manastira Juzni Saolin i rasuli se na sve strane bezeci od zavojevca sireci borilcake vestine . Ng Mui, Miu Hin, Fong Doe Duk , Bak Mei i Chi Sim su nezaobilazne licnosti u istoriji svih juznih stilova kung fu-a . Pogledajmo malo sta nauka kaze o njima . Polovinom 80-tih godina proslog veka kineski istoricari su izveli detaljno istrazivanje “pet predaka” i ispitali i proucili sve dostupne izvore podataka i materijalne dokaze . Njihov jedinstveni zakljucak je da pet predaka nikada nisu postojali , da se radi o legendarnim licnostima i otkriveno je tacno mesto i priblizno vreme nastanka ove legende . Legenda se javlja na samom kraju 18-tog i pocetkom 19-tog veka i to iskljucivo u usmenoj formi .Legenda nije poznata van Fudjian i Guandong provincija .Uloge koje pet predaka imaju u legendi o Juznom Saolinu su se menjale tokom vremena . Glavni negativac i izdajnik je bila Ng Mui sve do pocetka 20 veka i uspostavljanja republike. Bak Mei postaje glavni negativac tek 20-tih godina 20. veka jer je istoimeni stil borenja koji se njemu pripisuje bio izuzetno popularan kod kriminalaca koji su bili izuzetno brutalni u obracunima sa konkurencijom i vlastima . Prvi put se predaka u pisanim dokumentima javljaju tek poctkom 20 veka . Kao integralni deo i nastavak legende o Juznom Shaolinu , prica o pet predaka je imala sasvim odredjenu ulogu u vremenu nastanka i ne moze se ispricati bez objasnjenja price o Juznom Saolinu.

 

Juzni Saolin, mesto oragnizvanja pokreta otpora protiv mongolskih zavojevaca i “kuhinja” u kojoj su “skuvani” svi juzni stilovi borenja .Mesto gde su pet predaka organizovali milion ljudi kko bi se borili za slobodu i kreirali najbolje borilacke sisteme Kine .Mnastir je predstavljao i kulturno i obrazovno sediste juzne Kine vekovima da bi na kraju zbog antidinastickih aktivnosti bio potpuno unisten.  Deatljna areholoska istrazivanja pokazuju da Juzni Saolin nikada nije postojao . Ne postoje nikakvi materijalni dokazi , ni jedan jedini kamicak koji bi ukazivao na postojanje juznog Saolina. Dalje , detaljna istrazivanja pokazuju da se jedno tako znacajno kulturno i obrazvono mesto koje je postojalo vekovima ne pominje u zvanicnim dokumentima niti jedne od predhodnih dinastija . Takodje ne postoje nikakvi dokumenti o vojnoj kampanji protiv manastira koja je po legendi trajala mesecima sto je prosto nemoguce za inace azurnu i detaljnu vojnu administraciju Mancu dinastije . Dakle ni materijalnih ni pisanbih dokaza nema koji bi ukazali na psotojanje manastira Juzni Saolin. Prvi pomen manastira se poklapa sa prvim pominjanjem pet predaka i najranija pojhava legfnde se smesta na sam kraj 18-tog i pocetak 19-tog  veka.

 

Sta nauka kaze o poreklu legende o “pet predaka” i Juznom Saolinu . Kraj 18. i pocetak 19. veka je obelezen pojacanom revolucionarnom aktivnoscu . Sirom Kine se organizuje pokret otpora  koncipiran na sistemu tajnih drustava . Tajna drustva nisu saradjivala medju sobom vec su pojedicano oragnizovala revolucionarne celije i borila se onoliko koliko su bila u mogucnosti . Bilo je i ozbiljnih vojnih akcija poput Taiping revolucije sredinom 19 .  veka kada su clanovi opere crvenih camaca osvojili Fosan i delova Guangzoua i na skoro godinu dana uspostavili republiku , kovali svoj novac , pisali zakone… Najvece i najbolje organizovano tajno drustvo na jugu Kine je bilo “drustvo neba i zemlje” . Stab i rukovodstvo ovog drustva bilo je na Tajvanu u gradu Tainan . Tainan je bio jedini grad na Tajvanu u to doba , vazno trgovinsko i saobracjano cvoriste sa vrlo slabom kontrolom od strane centralne vlasti . Unutrasnjost ostrva je bila prepustena samoj sebi jer centralna vlast nije imala nikakvu kontrolu nad najvecim delom teritorije Tajvana koju su kotrolisalo Hakka i Hoklo kinezi i domorodacka plemena lovacana glave. To je revolucionarima omogucavalo gotovo nesmetan rad i lako sklanjanje od progona vlasti u slucaju potrebe . Kao sto je vec receno pocetak 19. veka je obelezila ziva antidinasticka aktivnost . U cilju ujedinja tradicionalno nepoverljivih i razjedinjenih porodicnih klanova rukovodstvo ” drustva neba i zemlje” lansirali su legendu o Juznom Saolinu i pet predaka kako bi im dali zajednicko poreklo i osecaj zajednickog cilja . Pord toga ova legenda je imala i jedan sasvim drugciji cilj . Prica je sadrzala sifre , tajne kodove koje su revolucionari koristili radi medjusobnog prepoznavanja . Prica ispricana na poseban nacin, odredjenim redosledom uz koriscenje posebnih reci na odredjenim mestima je upucenima otrkrivala pripadnika pokreta otpora . Stroga konspiracija je bila i te kako potrebna jer su se vlasti obracunavale sa revolucionarima izuzetno surovo , ubijajuci ne samo pobunjenika vec i porodicu do 9-tog kolena , sve  koje bi uspeli da nadju . Mesto nastanka legende o Juznom Saolinu i pet predaka je poznato i jako dobro ocuvano , nalazi se u centralnom delu grada Tainan . Radi se o taoistickom hramu koji je sluzio kao glavni stab tajnog “drustva neba i zemlje”

 

 

 

Yim Wing Chun je nezaobilazna figura u vecini istorija razlicitih stilova  kojoj se pripisuje kreacija stila koji po njoj nosi ime . Ucenica Ng Mui , neverovatan borac i izuzetna lepotica , bas kako legendi i dolikuje. Kao i u predhodnom slucaju nema nikakvih dokaza o postojanju osobe pd tim imenom a legedna o nastanku Wing Chuna je gotovo identicna sa nesto starijom legendom o nastanku istoimenog stila belog zdrala iz Fidjian provincije . Nije nikakvo iznenadjenje sto stil iz Fosana nosi isto ime ( Wing Chun) kao i stil belog zdrala iz koga je nastao i sto je legenda o nastanku uz promenu imena gotovo identicna . Ime Yim Wing Chun zapravo je skracnica jedne duze fraze i koriscena je kao lozinka medju clanovima opere crvenih camaca gde je stil nastao a koji su bili clanovi tajnog drustva neba i zemlje u drugoj polovini 19 veka .Skraceica Yim Wing Chun je oznacavala ” ponovno rodjenje Ming dinastije” .

 

Sta znamo o stvarnoj istoriji WIng Chun-a . Pouzdano znamo da su prvi ljudi koji su trenirali ono sto danas nazivamo wing chunom bili Leung Jan, Fung Siu Chung , Fok Bo Chuen i Yik Kam . Najstariji od svih je bio Leung Jan. Samo ime , Wing Chun se koristi od kraja 19. veka, nema dokaza da je Leung Jan ili bilo ko od pomenutih majstora prve generacije koristio ovo ime i ne znamo kako je zapravo Leung Jan nazivo svoju vestinu . Leung Jan i Fok Bo Chuen su ucili kod istog ucitelja, clana opere crvenih camaca , i radili su identicnu vestinu . Fok Bo Chuen je kasnije doucio vestinu kod drugog majstora , clana crvene opere , ucitelja Fung Siu Chunga . Leung Jan je takodje doucio vestinu kod treceg majstora, clana crvene opere, koji je ucitelj Yik Kam-a . To je ono sto znamo iz usmenih predanja ovih linija vestine. Ne postoje dokazi da su njihovi ucetilje ( Dai Fa Min Kam, Leung Yee Tai i Wong Wah Bo )zaista postojali , ostaje da verujemo na rec da leung jan i kompanija nisu lagali o tome . Ono sto se zna jeste da je WIng Chun kao stil formiran od strane clanova fosanske opere negde u prvoj polovini 19 .veka modifikacijom starijeg stila belog zdrala koji je donet od strane glumca LI Man Mao-a sa Tajvana i modfikovan za borbu na camcima jer su clanovi opere najvise vremena provodili upravo na brodovima.  Razvoj i licnosti wing chuna se od vremena Leung Jana , Fok Bo Chuena i Fung Siu Chinga uglavnom znaju . Leung Jan je umro na samom pocetku 20 veka , a ostali nesto kasnije i znaju se njihovi ucenici, kao i ucenici njihovih ucenika. Takodje se zna da nema nikakvog pomena vestine po imnu wing chun u provinciji Guandong pre druge polovine 19 veka a istoimena vestina se javlja u Fudjijan provinciji nekih 100 godina ranije odakle se prosiriono na Tajvan i Guandong nesto kasnije .

Kao sto vidimo , stvarna istorija vestine je daleko razlicita od legendi koje se danas pricaju i potpuno neosnovano uzimaju za istinite…

By: Vlada Zlatic

Stvarajmo moralne veličine inače prizemnost će odneti pobedu…

Ving Čun ili u to vreme osamdesetih kada sam samo znao za Kung Fu i Karate, bio je Wing Tsun i Leung Ting. Gle čuda, ima i drugih majstora osim Bruce Lea. E već kasnije uz pomoć učitelja Slavka Truntića otvara se svet istine i novih saznanja da je Kung Fu samo opšti naziv a da ima bezbroj njegovih stilova. U Srbiji opšta tema je samo Ving Čun kao da je on opšti naziv a ne Kung Fu.

mir2806

Ne znam da li bih trenirao Ving Čun da je u to vreme u Srbiji ( Jugoslaviji) postojao drugi izbor kineskih veština. Svakako da bih trenirao Bogomoljka stil Kung Fua, Pa Kua Čang ili neki drugi… Kako je dugo vremena vladalo neznanje da je Karate samo Šotokan stil, tako stičem utisak da u Srbiji vlada neznanje da samo postoji Ving Čun. Treba gledati šire u svemu, ne smemo biti uskih pogleda. Ja lično sam u Ving Čunu još malo pa će i dvadeset devet godina. Ipak, ne mogu da budem izričit i samo forsiram svoj stil, daleko bi bilo lepše da u Srbiji ima i drugih sistema osim Ving Čun linija. Moj prijatelj i saradnik Vlada Zlatić živi na Tajvanu, i tamo je sreo mnoštvo stilova i video koliko se svi oni poštuju između sebe. Nekada sam se ložio na Tai Či, danas ga nikada ne bih vežbao jer koliko mogu da vidim i tu ima sto nekih linija, podela i previše filozofiranja za nešto što ima doktrinu jednostavnosti.  Bar ja tako stičem utisak kao posmatrač sa strane. Sve se komplikuje pa i u mojoj Ving Čun branši.

Opšte stanje u borilačkim veštinama a pogotovo u kineskim kod nas je da svako bije u svoju tamburu i želi samo njegova da se čuje. Šta je poenta vežbanja? SAMOODBRANA! Da, baš to ali danas je i taj vid opredeljenja ismejan i omalovažen. Danas se sve gleda kroz MMA! Ja samo postavljam glasno pitanje, a čemu služi MMA u svakodnevnom životu? Zar je to jedino merilo realne samoodbrane? Naravno da nije. MMA je miks svega u kavezu pred gladnom publikom. Dva čoveka biju se i krvare na opšte zadovoljstvo publike, sponzora i piplmetara televizija. MMA borci su fantastični, ali njihov život je sasvim drugačiji od svakodnevnog. Neki Pera radi svaki dan po osam ili dvanaest sati u firmi, dođe kući, ima obaveza dal’  sa decom ili nečim drugim, izdvoji predveče neko vreme i trenira karate, Ving Čun, džudo ili šta ti ja znam još… 90% ljudi, građana ove države neće imati hvala Bogu nikada neki ozbiljan duel sa nekim i tuču. Nije bre ljudima do bahtanja sa policijom, sudijama, kaznama i zatvorima. To se nekako potiskuje kao činjenica i istina! Svakako da niko neće zbog toga dopustiti da ga neko maltretira ali i jedna i druga strana je svesna posledica. Ja kao trener ne mogu klince ložiti na besmrtnost i nedodirljivost, ali mogu im predočiti činjenice realnog života. Neverovatno kiliko možemo kroz borilačke veštine klince usmeriti na prave vrednosti, da poprave ocene u školi, da se zanimaju za mnoge druge lepe stvari, a ne samo usko gledanje JA – JA i JA!!!  Opet, klince pojedini lože na grubost, na podsticaj poriva dokazivanja pa se oni često po školama tuku razmišljajući prizemno. Da li smo svesni odgovornosti? Da li su nam bolji učenici koji prave probleme van treninga ili oni koji su normalni i žive normalno? Da li je normalno da dete maltretira drugu decu? Naravno da nije! Što se mene tiče uvek izričito kažem učenicima: ” Ovo što te učim nije da bi se ti šepurio i izazivao tuče, čujem li, a čuću, ako druge izazivaš i ponašaš se kao dripac, letiš odmah iz škole! Proveriću ti i ocene u školi, raspitaću se kako se ponašaš u svakodnvnom životu, meni barabe ne trebaju niti ja želim da ih stvaram”! I to je osnovno pravilo kod mene i ja ga se držim čvrsto.

E sad, šta i kako se uči? I tu se ide iz krajosti u krajnost. Naravno, ako već učiš veštinu borenja, uči je kako to dolikuje ili nemoj je učiti. Bez obzira o prethodnom mom izlaganju, daleko je tragično da se veštine ne predaju na realan način. Treniraš Ving Čun a nisi naučio principe, stekao strukturu, refleksiju i nemaš razivjen osećaj pravog udarca, pa ti onda bolje da igraš domine kući ko čovek!  Opasno je nekome pokazivati veštinu borenja bez realnosti. Ne možeš zamlaćivati učenike sa pričama o tajnim tehnikama, o pipkastim smrtonosnim udarcima, pa to je bre smešno. Neka oseti surovu stvarnost u trening i daleko će više poštovati veštinu i nečiji trud.

Teško je danas mladoj deci predočiti vrednosti veštine, putokaze moralnih ciljeva. Kako se suočiti sa silnim video klipovima koji propagiraju nasilje? Gledao sam naloženu decu kako lome ruke i dave se jerjedno vreme biše popularni kečeri. Jedva sam im objasnio da je sve to vešta gluma i jedna opšta prevara al’  dobro uigrana. Zamislite kako u njihovim mladim, nezrelim vijugama se odigrava uticaj MMA kaveza i krvoliptanja? Medijska loženja služe da bi se zarađivale pare. Ne verujem da su MMA borci izopačena čudovišta ali trendovi medija ih prikazuju kao nakaze koje iz čista mira nekome otkinu glavu. Na žalost uz takve medije stasavaju nam i deca, a mi koji pokušavamo prikazati drugačije veštine borenja ispadamo seka – perse… Deca nemaju pojma ako nekome polomiš kosti da ideš u zatvor, da ćeš plaćati sudske i bolničke troškove i provesti izvesno vreme iza rešetaka. Mizerija nam podstiče one najniže porive čoveka. Moramo se malo zamisliti o posledicama. Kakvu omladinu stvaramo za budućnost. Da li je normalno da stasavaju nasilnici, siledžije u društvu? Anarhija je bila vazda zlo, zašto onda zbog para stvaramo takve ljude? Sujetni učitelji da bi privukli što više sebi učenika ( zarade ) ne gledaju na posledice dok lože učenike protiv drugih trenera i tu izbija ona nesvesna mržnja međ’  decom iz različitih škola, zbog nekih idiota koji su kao najme učitelji. Ja se grozim kada vidim po forumima koliko je mržnje među vežbačima. Pa pogledajte na ” Krstarici ” na forumu o borilačkim veštinama koliko je tu ozlojeđenosti. Besmislena prepucavanja, prozivanja? Ono tamo sam posetio neki dan i zaledio se videvši koliko se ljudi mrze i ne poštuju. I eto dokaza koliko te podele nanose posledica po mlade ljude. A za to su krivi i treneri i mediji.  Jako je teška situacija za moral, poštenje i normalan život. Pa ona kampanja devedsetih na relaciji Wing Chun – Wing Tsun je ostavila velike posledice po vežbače. Sujeta i prestiž stvorili su danas duboki jaz među ljudima i mržnju sa ostrašćenim podelama, a zbog čega? Zbog nekog tamo Čeunga i Tinga. Sramota…

krv1

Kako sam  podvukao crtu u Ving Čun estradi, živim opušteno, apsolutno me više ne zanimaju mišljenja i podcenjvanja. Virtuelni kritičari se tako lako sklone ( Delete). Sa onima koji su u stvarnom životu pored mene licem u lice nemam problema jer smo prisutni fizički, a virtuleni kritičari kriju se iza lažnih imena i samo se kuropecaju. Gospodo, trošite reči u prazno ;)

Ako vežbaš, vežbaj to kako treba, ako nemaš gde da vežbaš, vežbaj sam i stvaraj od sebe normalnu ličnost.  Podstičimo prijateljstva, stvarajmo buduće ljude a ne kromanjonce. Podstičimo moralne vrednosti a ne prizemne porive. Život je  onakav kako ga mi živimo a ne kako nam nameću drugi…

7.10.2013.g. Ivan Stefanović

Original vs Modifikacija (dvougao)

cheung naslovnaPre početka želim da jasno kažem da ovo nije pokušaj omalovažavanja bilo koga niti napad na bilo koga već pokušaj da se ispravi nepravda nanesena nebrojenim vežbačima i ljubiteljima Wing Chun-a. Naime gospodin William Cheung je u svojoj knjizi ” Moj život sa Wing Chunom” naveo razlike između njegovog jednostrano proglašenog “originala” i “modifikacije” misleći pri tome na apsolutno sve ostale stilove Wing Chuna. U ranijim tekstovima sam sa istorijske tače gledišta predočio dokaze i činjenice koji u potpunosti pobijaju autentičnost tvrdnje o nekakvom “originalu” jer ne postoji samo jedna linija Wing Chun-a već nekoliko potpuno odvojenih od kojih su neke vekovima starije od linije koju gospodin Cheung praktikuje i to je dokazano obiljem materijalnih dokaza iz vremena nastanka tih stilova i detaljno proučeno i opisano od strane zvaničnih  istorijiskih istitucija NR Kine . Sada ću se pozabaviti čisto tehničkim detaljima koristeći upravo ona poređenja koja je koristio i gospodin Cheung .

cheung 1

Pođimo redom .

1. Shil Lim Tao ( sam prevod značenja imena forme je pogrešan kao i izgovor ali jezikom se nećemo baviti ).

Dakle u Tradicionalnom wing chunu se noga podiže od zemlje i rotira oko kolena ( ovo nije objašnjeno u knjizi ali ću sebi dati slobodu da detaljnije opišem neke stvari) dok se “Modifikaciji” stopalo rotira prvo oko pete pa na jastučiću stopala ( neki kažu pogršno na prstima) . Ova tvrdnja je tačna . I dok otvaranje kakvo TWC koristi u svim formama u tzv ” modifikaciji ” isto takvo otavaranje postoji u trećoj formi . Objašnjenje, način upotrebe, aplikacij , su gotovo identične s tom razlikom što u tzv. Modifikaciji ovakvo otvaranje ima jednu dimenziju više i sadrži određene principe kretanja i pokrivanja prostora koji se u “originalu” ne mogu naći. Sa druge strane, otavaranje u “modifikaciji” nas uči principima dve vrste rotacije (shifting) koje imaju izozetno važnu ulogu u osnovnoj teoriji na kojoj se zaniva wing chun i jedna služi za kontorlu okretanja centra radi redirekcije i kotrole sile dok druga služi kao generator dodatne sile pri završnici kretnja i pojačava udarac za 50-70 % . Ovoga u “originalu ” nema .

2. Dalje u TWC- u u neutralnom stavu stopala su paralelna a kolena povijena ka unutra, Tvrdi se da je iz ovog stava lako kretati se u svim pravcima. Modifikacija ima stav kod kojeg su stopala okrenuta kao i kolena. Tvrdi se da je iz ovog stava nemoguće napraviti bilo kakvo kretanje. Ovo je netačno na više nivoa a evo i zašto i kako .

- Sa stanovišta anatomije paralena stopala i kolena na unutra su potpuno neprirodan položaj koji oštećuje kolena i skočni zglob. Sa paralelnim stopalima kolena jedino trebaju da se povijaju na napred, što je specifno za obično hodanje i za šta su noge ( kolena , stopala, mišići , tetive ) i prirodno predisponirani . Jednostavno probajte stav i utvrdite koliko je udoban i koliko će vremena proći dok se ne pojave bolovi u kolenima. Sa druge strane stav u tzv. Modifikaciji je nešto sasvim drugo, i ako čovek nije predisponiran da koraca sa stopalima okrenutim unapred ovaj položaj stopala je izuzetno važan za početni stadijum vežbanja veštine i to će ubrzo biti objašnjeno. Dakle sa stopalima okrenutim unutra čitava noga prati taj okret pa su i kolena okrenuta unutra. Ono što je zanimljivo je da kolena ovde nisu neprirodno izvedena iz svog položaja već zadržavaju svoj prirodan ugao i položaj u odnosu na potkolenicu i butinu a zglob koji je stvarno okrenut je kuk i i okrenut samo onoliko koliko je to prirodno dozvoljeno, dakle onoliko koliko se pokreće pri hodanju. Ovaj stav u potpunosti ne opterećuje zglobove a mišiće nogu drži u polukontrankciji pa je izuzetno lako pokrenuti nogu brzo i izuzetno je udoban .

-Sa stanovišta taktičke upotrebe, osnovni stav u tzv. Modifikaciji nije borbeni stav i ne koristi se u borbi. Funkcija ovog stava kao i čitave prve forme je da vežbača upozna sa temeljnim principom veštine koji se zove telesna struktura i na kojem se gradi sve ostalo. Osnovna funkcija neutralnog stava u tzv.  Modifikaciji je da vežbača nauči pravilnom korišćenju sopstvenog tela, izgradnji i jačanju upravo onih mišića koji su potrebni za brzo kretanje i šutiranje kao i da nauči praktikanta kako se telo koristi, odnosno struktura koristi kao generator sile udarca i kako se kroz telo amoritzuje snaga dolazeće sile . TWC nema učenje o telesnoj strukturi.

Sam stav se ne može odvojiti niti proučavati van kompletne prve forme i pravilnog položaja tela (strukture) jer mu ni namena nije da se koristi bez strukture, samostalno. Na ovo se nadovezuju pravilni uglovi ruku i laktova u odnosu na kičmu koja je u posebnom uglu u odnosu na kukove koji opet neraskidivo vezani za pravilan ugao u odnosu na noge. Naravno i vrat, glava , brada su specifično postavljeni u odnosu na kičmu. Sve ovo čini da telo radi kao monolitna celina i zato se ne može osnovni stav posmatrati ovako van konteksta stukture, potrebno je poznavati sistem pa onda o istom donositi zaključke. TWC nema učenje telesnoj strukturi .

3. U TWC-u Tan Sau se radi visoko izgurivanje ispred centralne linije ( praktično), u “modifikaciji” u knjizi piše nivo izgurivanja sa laktom ispred centra ( nepraktično) šta god to značilo.

Elem , u Wing Chun-u u Kini, Hong Kongu, Tajvanu ne postoje blokovi već pozicije ruku. Tan sao, Bong sao … nisu blokovi već pozicije.  Zašto je ovo važno?  Zbog tehnologije korišćenja alata veštine. Dalje, može se videti da je pozicija TWC Tan sao bloka takva da je nadlaktica paralelna sa stopalom, podlaktica pod uglom od 45 stepeni i čitava ruka je u linji ramena što znači da je lakat van tela. U ” modifikaciji” se blokovi izvode tako što je lakat uvek ispred tela, uvek telo podupire ruku. Zašto? Zato što ruka van tela odnosno lakat svu energiju udarca dočekuju i amortizuju samo snagom mišića ruku dok ako je lakat ispred tela energija odlazi u telo a kako znamo čitavo telo je mnogo jače i ima mnogo više mišića nego jedna ruka sama. Pravilan Tan sao je gotovo nemoguće “polomiti” sve dok je linija podlaktice i lakta poduprta telom. Čim se nađe van tela blok gubi efikasnost. Šta Tan sao zapravo predstavlja “modifikaciji ‘  objasniću  detaljno .

Tan Sao-izvorište svih tehnika, osnovna alatka strukture i rečnik osnovnih prinicipa veštine. Bez obzira na način izvođenja i varijantu bloka svi reprezentuju iste principe imaju istu upotrebu a ispravnost izvođenja zavisi od odnosa lakta prema centru tela i odnosa podlaktice prema laktu a ne od visine bloka što u suštini znači da su svi strukturalno isti. Postoji 6 vrsta Tan sao bloka ali će se ovde govoriti samo o osnovnom obliku iz prve sekcije prve forme. U čisto tehničkom smislu Tan Sao je “otac i majka” svih ostalih tehnika. Pravilno razumevanje i ispravno tehničko izvođenje Tan sao bloka je preduslov za pravilno razumevanje i ispravno izvođenje svih ostalih tehnika. Jedan od kreatora veštine je dobio ime po ovom bloku, Tan Sao Ng je legendarni borac crvene opere za koga se kaže da je znao preko 1000 razlicitih aplikacija Tan Sao bloka .

-Borbena upotreba ovog bloka je raznolika mada najbolje rezultate daje protiv direktnih pravolinijskih napada po centralnoj liniji. Može se koristiti i koristi se i kod kružnih napada uz pravilno postavljanje strukture prema dolazećoj sili koja zahteva ogovarajući odnos uglova centra prema dolazećoj sili sa jedne strane i centru napdača sa druge .

-Tehnologija delovanja Tan sao bloka je takva da deo dolazeće energije upije (oko 10 %), deo rasipa (oko 10 %) i najveći deo skreće (oko 80%). Ovakvim načinom razrešenja problema dolazeće energije Tan sao nas uči osnovnim principima delovanja svih Wing Chun blokova i razrešenja problema dolazeće energije. Uči nas da se dolazećoj sili ne suprotstavljamo direktno već silu skrećemo, upijamo ili rasipamo. Wing Chun blokovi (mada pravog bloka u Wing Chunu nema već se ovaj termin koristi u nedostatku boljeg) se zasnivaju na ovim temeljnim principma menadžmenta dolazeće energije. Viši nivo razumevanja Tan sao bloka ukazuje za princip usmerenosti prema napred, traženje i uspostavljanje “mosta ” i “otvaranje” protivnika odnosno stvaranje slobodnig porostora u protivnikovoj odbrani kako bismo nesmetano plasirali udarac kroz načine delovanja u momentu kontakta što je opisano napred. Ovi principi su detaljno objašnjeni i obrađeni u drugoj formi ali se njihova osnova nalazi u prvoj formi u načinu izvođenja i upotrebe Tan sao bloka .

-Sa stanovišta strukture Tan sao ima višestruku ulogu. Pre svega, odnos lakta i podlaktice nas uči pravilnom struktuiranju svih Wing Chun blokova. Tan sao nam definiše strukturu svih blokova, definiše položaj lakta u odnosu na centar koji je isti za gotovo sve blokove i ako je ispravan struktura tela daje potporu svakom bloku i na taj način umanjuje potrebu za sirovom fizičkom snagom pri aplikaciji istih. Pravilno i lagano izvođenje Tan sao bloka predstavlja osnovni alat za razvoj strukture odnosno razvijanja i učvršćivanja muskulature na odgovarajući način. Pored toga ovakvim vežbanjem stičemo finu kontrolu sopstvenog tela odnosno centra mase i kroz Tan sao, koji ako se pravilno izvodi energetski je usmeren napred, mi učimo kako da projektujemo (prenesemo) i fokusiramo sopstvenu masu i shodno tome ekvivalentnu količinu energije na protivnika.

-Sa stanovišta chi kunga ovo je početak akumulacije kontrole chi energije odnosno početak chi kung sekcije forme koja je ukomponovana zajedno sa svim ostalim, napred pomenutim stvarima.

4. Fuk sao . U TWC se fuk sao radi izgurivanjem duž centralne linije sa dijagonalno postavljenom šakom a u modifikaciji sa horizontalnom postavljeno šakom. Gospodin Cheung ovo objašnjava tako što kaže da dijagonalno postavljena šaka blokira udarac i ne dozvoljava mu da prođe a horizontalno postavljena šaka ne može da zaustavi ruku.  U stvarnosti položaj šake je nebitan i ono što zaista blokira, zapravo skreće dolazeći udarac je ugao unutrašnje strane podlaktice, tu položaj šake ne igra nikakvu ulogu. Opet, TWC nema učenje o strukturi tela pa je moguće da je njihovo objašnjenje zbog toga drugačije. Inače fuk sao je jedan od delova “wing chun motora” uz tan sao i bong sao ali objašnjenje ovoga prevazilazi okvire i potrebe ovog teksta.

5.Gum sao ( donji blok)- U TWC-u se ovim blokom odguruje od tela u modifikaciji se gura dole pored tela. Observacija je da ovakav način izvođenja bloka u realnosti kod modifikacije nije praktičan. To bi zaista bilo istina kad bi se borili u osnovnom stavu i bez kretanja ukopani u mestu. Kao što je vec rečeno svakblok mora da bude u skaldu sa strukturom tela i poduprt istom. Ovaj blok se izvodi na specifičan način kada se kretanjem dođe pod određeni ugao u odnosu na protivnika i onda se blok aplicira tako da je telo iza lakta i daje mu punu snagu, isto tako u aplikaciji Gum sao blok odguruje dolazeću silu od tela i na dole pod uglom  (princip multivektora i kontrole protivnikovog centra kroz aplikaciju bloka i redirekciju sile ). Dakle, nema ništa pogrešno u izvođenju ovog bloka samo je potrebno poznavati principe veštine i načine upotrebe specificnih blokova u situacijama za koje su i namenjeni .

 

6. Bong sao ( krilni blok) – TWC ga izvodi tako što je lakat iznad ramena i ruke, zglob i šaka su sjedinjeni. U “modifikaciji ” lakat je paralelan ramenu a ruka savijena što čini da se lakat pridružuje zahvatu, isto tako je dosta ranjiv. Ovo nije tačno po više osnova. Prvo ogroman broj “modifikacija ” iz Kine, zapravo gotovo svi imaju visoki bong sao, neki stilovi imaju vrlo specifican visoki bong sao koji u TWC- u ne postoji a izuzetno su efikasni. Drugo, potpuno je netačno da se bong sao blok izvodi ovako kako je rečeno. Lakat nije paralelan ramenu već se nalazi ispred tela a zglob korena šake se nalazi u centru. Struktura tela nam nalaže da svaki blok bude poduprt telom tako što će lakat biti ispred tela, nikako iznad ili pored. Na taj način uz pravilnu strukturu blok je “zaključan ” i može da primi i absorbuje značajno jači udarac nego kad je lakat van tela. Ne da da ovakav blok nije ranjiv nego upravo surotno. Dalje, ovde je pokazano nepozavanje taktike korišćenja bong sao bloka u tzv” modifikaciji”. Dakle u ‘modifikaciji” bong sao nije samostalni blok, nikada se ovim blokom ne započinje akcija , nikada nije inicijalni ( prvi blok), Bong sao označava promenu , prelaz iz pozicije u poziciju, popravljanje grešaka i odranu od  iznenadnih sekundarnih napada. I pored svega ovoga, blok je u aplikaciji izuzetno snažan jer kao i kod ostalih blokova čitvo telo stoji iza njega. Ukoliko je lakat van tela, odnosno iznad ramena čitava sila dolazećeg udarca se prima na mišiće i ligamente ruke i onda to postaje deo snage , tj ko ima jače mišiće .

7. Garn sao ( blok ukrstenim rukama). U TWC-u pokret izlazi iz centralne linije i završava se na sredini tela i daje savršenu zaštitu . Pokret ide preko tela i završava se sa strane, ostavlja telo potpuno otvoreno. Ovde je ponovo pokazano nepoznavanje značenja i upotrebe ovog bloka. Ne bih komentarisao način upotrebe i objašnjenje koje se koristi u TWC-u već želim da se koncentrisem na ” modifikaciju” . Prvo, ovaj blok se nalazi u trećoj formi i ima sasvim određeno značenje i način izvođenja. Prvo i pre svega ne ide preko tela niti ga ostavlja otvorenim. Ovde je objašnjeno kao da se iz osnovnog stava ne pomerajući  maše rukama levo desno što nije istina. Ruke su na sredini tela a ovaj blok se radi ili uz rotaciju ili uz promenu stava korakom. Dakle promena ugla našeg kompletnog tela u odnosu na protivnika dok su ruke stalno na sredini čuvajući telo u potpunosti. Drugo , ovo nije blok koji se izvodi kao takav i svako ko pokušava da nađe aplikaciju za ovakav blok je na vrlo niskom nivou razumevanja veštine. Kod ovog bloka imamo konastatno menjanje Tan sao u Kan sao i Kan sao u Tan sao. Ovo nas  konrektno uči principima prelaska po “kapijama ” po visini, dakle sa gornjih na donje i sa donjih na gornje a sami blokovi Kan i Tan na izlasku na spoljne kapije sa unutrasnjih i ulasku sa spoljnih na unutrašnje a sve u zavisnosti od taktičke situacije . Dakle , jasno je da ovaj blok ima sasvim određenu nameru i jasno je čemu nas u formi uči  a to svakako nije ono što je gospodin Cheung naveo.

 

8.Palm strike ( udarac dlanom). U TWC-u zglob je učvršćen da bi izbegao povrede u ”Modifikaciji” zglob se često povija unazad što često dovodi do istegnuća tetiva. Za ovo mogu samo da kažem da je izmišljotina. Ne znam koji se to zglob povija unazad kod udarca dlanom, voleo bih da je ovo jasno objašnjeno . Zna se kako se izvodi udarac dlanom i mehanizam ovog udarca je manje više isti u svim kung fu stilovima.

 

9 . Vertikalni udarac. U TWC-u pesnica, zglob i podlaktica su sjedinjeni kako bi maksimalno zaštitli zglob i isto tako obezbedili preciznost i efikasnosnt udarca. U ”Modifikaciji” pesnica je nagnuta što često dovodi do istegnuća zgloba i gube se tačnost i efikasnost završnog udarca. Ovde imamo više stvari da objasnimo. Pre svega postoji samo jedan ispravan položaj ruke pri izvođenju ovog udraca i to je gospodin lepo opisao, svako krivljenje zgloba šake je pogrešno. Istina je da mnogi “modifikanti” rade pogrešno ovaj udarac kao što je istina da je to uglavnom u Evropi i Americi , ja nigde nisam video na istoku da se direkt izvodi na napred opisani pogrešan način. Sa druge strane video sam dosta TWC majstora koji takođe krive šaku kod izvođenja ovog udarca pod raznim uglovima u svim fazama udarca. Dakle, radi se o podmetanju, zna se kako se izvodi ovaj udarac a u svim stilovima ima ljudi koji ovo ili nisu dobro shvatili ili imaju sopstvene ideje o načinu izvođenja ali to nije zvanično učenje i tako zvaničan sistem ne radi. Postoji još  jedna stvar koja se tiče ovog udarca a to je ponovo struktura. Da bi ovaj udarac imao punu snagu mora se imati pravilna struktura tela i mora se znati kako se ona razvija i koristi kod udraca . TWC nema učenje o strukturi te se udarac izvodi samo snagom tricepsa. Mnogi  shvataju nedostatak snage i onda prelaze na bokserski način izvođenja udarca rotacijom kukova što nije pogrešno jer nas druga ” Modifikartoska ”forma uči i tome ali osnovni udarac se mora izvoditi uz korišćenje strukture tela. Dakle puna snaga direkta se dobija samo pravilnom upotrebom tela a ne lansiranjem udraca samo snagom tricepsa .

 

10. a) neutralan polozaj – vec objašnjeno na početku teksta.

b) Neutralan bočni stav. U TWC-u ovo je stav koji se koristi pre kontakta sa protivnikom, težina je ravnomerno raspoređena na oba stopala dozvoljavajući manevrisenje.b U modfikaciji ovaj stav ne postoji a ako postoji težina je na zadnjoj nozi onemugućavajući manevrisanje. Prvo, svi stilovi imaju ovaj stav . Tzv ” Modifikacija ” ne samo da ima ovaj stav već ima i dve vrsta kretanja koja u TWC-u ne postoje a vezane su specifično za ovaj stav. Isitina je da neki stiovi  preferiarju raspored težine na zadnjoj nozi ali to je više izuzetak nego pravilo, ogromna većina stilova ima raspored težine 50-50 % mada nisu slepo ograničeni time pa raspored menjaju u odnosu na situaciju jer nekad treba i skočiti, i kleknuti i čučnuti i preneti težinu i na prednju nogu ili na zadnju, borba je neredvidiva i svako ograničenje je opasno jer nikad ne znamo šta će nam zatrebati.

c) Položaj ispred ili iza ( prednji i zadnji stav ) – U TWC- u ovo je stav koji se koristi pri kontaktu i situacijama razmene  težina je ravnomerno raspoređena na oba stopala dozvoljavajući manevrisenje . U modfikaciji težina je na zadnjoj nozi onemugućavajući manevrisanje. Opet netačno! Kao što je već rečeno gotovo svi stilovi imaju ravnomeran raspored težine 50 -50 % na obe noge a onda se u kontaktu i razmeni situacija menja iz trenutka u  trenurak i to važi kako za navodni ” Original ” tako i za navodnu ” Modifikaciju ” .

ceung knjiga 2

11. T položaj . U TWC-y T položaj je međuvremeni položaj izveden iz koraka u stranu. Težina je na zadnjoj nozi tako da se prednja može iskoristi za napad i odbranu kada je to potrebno. ” Modifikacija ” nema T položaj.  Nekoliko stvari ovde bodu oči . Prva, postoje modifikacije koje ne samo da imaju T položaj i T korak nego i obilato koriste u najrazličitijim varijantama, recimo Pao Fa line Sistem, Tajvanski Wig Chun da pomenemo samo neke . Yip Manov klasičan Wing Chun poznaje T korak ali ga izuzetno retko koristi,  gotovo nikada jer distanca borenja “Modifikacije ” je takva da bi T kretanje dovelo vežbača u veoma negodan položaj . I poslednje, Gospodin Cheung nešto ranije napada “Modifikaciju ” zbog težine pretežno na zadnjoj nozi i govori kako je to loše i nepraktično a onda ovde govori kako je to dobro i praktično .

 

12. Korak unazad . U TWC-u se koristi korak u nazad da bi se izbegao direktan sudar sa silom. Radi se tako što se skrece za 200 stepeni sa linije dolaska sile  menjajući ugao konfrontacije. Tvrdi se da “Modifikacija ” nema ovakav korak . Ovde je dovljno reći da ”Modifikacija” ima ovakav korak i da je ovo laž! Inače ogroman broj veština imaju identičan korak ovome počevsi od klasčinog evropskog boksa, gomile kungu fu  stilova , karatea … ništa novo i ništa originalno.

 

13. Korak zamene . Koristi se u TWC-u da se izađe iz zamke na slepoj strani pomažući manevru da se pređe iz jedne pozicije u drugu. Tvrdi se da “Modifikacija” nema ovaj korak . “Modifikacija” ima ovaj korak, kao i lažni korak i još neke korake koji nisu poznati u TWC a koji se uče na nivou mačeva i motke .

 

14.Tradicionalni wing chun koristi rad nogu dok se u modifikovanom noge vuku po tlu što je po nekad nemoguće ako se krećemo po neravnom terenu. Ako je rad nogu, kako se ovde potencira, samo podizanje stopala od zemlje da bi se napravio korak onda toga u “Modifikaciji ” i te kako ima . Noge se “vuku ” u formama sa savim specificnim razlogom razvoja određenih telesnih atributa borca i sticanja fine kontrole sopstvenog tela i sticanja balansa . Jednostavno postoje čitavi nivoi vežbanja pre nego se dođe do potpunog rada nogu koji zahtevaju preciznu koodinaciju čitavog tela radi maksimalnog razumevanja i korišćenja principa telesne strukture. S obzirom da TWC nema učenje o strukturi tela  razmuljivo je zašto gospodin Cheung u potpunosti ne razume način uvežbavanja formi na način na koji se to radi u “Modifikaciji” .

 

Specijalne karakteristike

 

a.) Centralna linije protiv linije centra. Da ne bih prepisivao čitav tekst koji se može pročitati na priloženoj fotografiji mogu samo da kazem jednu stvar , gospodin Cheung je ovde sebi ponovo dopustio da komentariše nešto što ne poznaje ili je namerno pogrešno prikazao teoriju centralne linije. Dakle sve ovo što je napisano za “Modifikaciju ” nije tačno a objašnjenje potpune teorije bi zahtevalo format manje knjige. Takođe, gospodin Cheung je potpuno nerazumljivo objasnio njegov sistem centralne linije ( nerazumljivo za laike i ljude koji sa tim nisu upoznati ) i samo je nabacio priču kako je njegovo bolje od drugih bez pravog  objašnjenja. Cheungova teorija centralne linije je zaista dobra ali se ne razlikuje ni malo od teorije centralne linije “Modifikacije” u osnovi svi sistemi uče manje više istu stvar poštujući specifičnosti samih stilova. Nisam video ništa drastično različito u teoriji centralne linije ovde na istoku u odnosu na Chengovu teoriju svi rade isto .

 

b.) TWC koristi “početnu tehniku ” kako bi savladao prepreku ( ovde se valjda misli na distancu pre kontakta koju je potrebno savladati kako bi se uspostavio kontakt i otpočela faza razmene, inače je prevod ove knjige dosta loš a ni gospodin Cheung ne vlada engleskim jezikom najbolje pa je čest slučaj da nije u stanju da svoje misli izrazi precizno ) , dok “Modifikovani ” samo ie napred ka borcu,tj protivniku. Dalje se tvrdi da ta ulazna tehnika daje borcu maksimalnu zaštitu dok se “Modifikovani” wing chun oslanja samo na brzinu i snagu i da to često ne daje dobre rezultate jer uvek ima nekoga ko je brzi i jači.  Elem, tu tehniku koju gospodin Cheung ovde pominje neću kometarisati, ostavljam svakom da to proba u sparingu i vidi koliko to zaista može da radi. Što se tiče “Modifikacije ” jedan značajan deo druge forme nas uči principima “uspostavljanja mosta ” odnosno kako na najsigurniji i najefikasniji način savladati distancu između nas i protivnika, i uspostaviti kontakt te započeti fazu razmene .

 

c)TWC koristi lakat i koleno da prosudi odakle će  doći udarci  rukom i nogom kako bi se ti udarci odbili. “Modifikovani” wing chun nema ovaj sistem.  Ovde se zapravo radi o tome da se pri udarcu lakat i koleno kreću sporije od pesnice i stopala što daje više vremena za reakciju. Nešto slično imaju bokseri koji gledaju grudne mišiće protivnika kako bi prosudili na vreme kad udarac kreće. Ovo jeste dobar sistem na većoj distanci, na distanci na kojoj se recimo bore karate borci, na distanci wing chun razmene, kada se kontakt uspostavi ovo nema nikakvu upotrebnu vrednost iz prostog razloga što posle nekih blokova lakat ostaje fiksiran a ipak ruka zadaje udarac, da ne govorim da ako se supusti pogled da bi se pratila kolena ne mogu se pratiti ruke. “Modifikovani” wing chun vežba kontrolu spostvenog centra mase kako bi kada se uspostavi kontakt kontrolisao centar mase protivnika i kroz kontakt osetio šta će protivnik sledeće uraditi ( ovo je jedna od funkcija chi sao vežbanja) . Radi se o prostom sticanju borbenog refleksa jer ako čekamo da signal od očiju ode do mozga pa dok mozak obradi informaciju i odredi povratnu reakciju zakasnićemo sa odbranom, dakle sticanje borbenih refleksa je ono što se radi u ”Modifkaciji” .

 

d.) ”Modifikovani” wing chun koristi uglavnom vertikalni udarac kao oružije za napad. To neće biti efikasno u situacijama kada  se protivnik  ne suočava frontalno. Tradicionalni wing chun koristi udarce i guranja ivicom  dlana, zadnjim delom dlana, sa oba dlana. Da ne postoje snimci treće forme i lutke “Modifikacije” pa i da se poveruje u ovako nešto. Treća forma “Modifikacije”  uči nas između ostalog i različitim uglovima udaraca bridom dlana za slučajeve kada je nemoguće upotrebiti vertikani udarac, dok se osnove upotrebe dlana uče još u prvoj formi. Ovo se dalje razrađuje u formi lutke gde se uče i guranja sa oba dlana .

 

CHUM KIL totalno različito u TWC-u koji je značajan i koristan. Što bi značilo da je u “Modifikaciji” beznačajna i beskorisna. Druga forma “Modifikacije ” je veoma sofisticiran alat wing chuna koji na više nivoa uči praktikante osnovnim principima veštine i razvija neophodne atribute za borbu. Čemu nas između ostalog uči druga forme “Modifikacije” – kontroli strukture u kretanju , pomeranju strukture kroz prostor ( borbenom kretanju , radu nogu …) , višem nivou redirekcije i absorcije dolazeće energije, principima uspotavljanja kontakta, novim načinima generacije sile udarca i još mnogim drugim stvarima. Čemu konkretno uči TWC druga forma sem novim  načinima kretanja i “tehnikama” nikada do kraja nije razjašnjeno. Koji su to fundamentalni principi koji se uče u TWC- drugoj formi?  Ili je ta forma u TWC- samo skup tehnika koje se mogu raditi ovako ili onako ?

 

BIU JEE

Totalno različito u TWC-u . Tačno, totalno je različito. Objašnjenje treće forme u TWC-u je da ova forma uči napadima na presurne tačke na telu protivnika ( dim mak) . Takođe iz ove forme se “vadi” gomila “tehnika” . Treća forma u “Modifikaciji” nas uči sasvim specifičnim stvarima i zaokružuje wing chun sistem. U borbi se svima može desiti da svojom krivicom i nepažnjom ili usled veličine protivnika borac nađe sebe u situaciji da ne kontroliše centar i da je u veoma lošoj poziciji . Treća forma nas uči kako da iz tih loših pozicija i situacija izađemo i ponovo uspostavimo kontrolu centra. To je osnovni nivo, treća forma nas po klasterima tehnika uči sasvim specifičnim alatima za sasvim određene vrste situacije, šta sve može da se desi i kako da te situacije rešimo .

 

LEPTIR MAČEVI

Totalno različito u TWC-u . Set pokreta je totalno različit dok su osnovni pokreti isti . I dok je forma mačeva u TWC-u konstruisana da izgleda lepršavo i lepo u maniru vushu takmičenja u “Modifikaciji” ( Yip Manovoj)  forma ima sekcija gde svaka sekcija uči posebnim principima borbe protiv različith tipova tradicionalnih kineskih oružija, takođe uči novim načinima rada nogu, genersanja energije udarca i novim načinima izvođenja vertikalnog udarca .

 

ZMAJEVA MOTKA

Totalno različito u TWC-u . Tačno. Gospodin Cheung je više puta u toku svoje karijere wing chun isntruktora menjao formu motke ( kao i ostale forme) . Ono što je karakteristično za sve njegove forme jeste da su tehnike u njima zapravo tehnike mnogo kraćeg oružja, tradicionlane kineske motke koja je dužine oko dva metra i kompatibilna je sa tehnikama upotebe koplja . “Modifikovani” wing chun ima sasvim posebnu formu motke čije su tehnike prilagođene dužini i težini oružja .

 

DRVENA LUTKA

Ovo će majstor Ivan Stefanović da objasni …

Lutka

Ne vidim razlog ovakve tvrdnje Cheung-a. Ovo je neosnovana tvrdnja i verujem namerna. Tzv. ’’ Modifikovani ’’ Ving Čun ima kretanje koje je zasnovano na strukturi tela, rotacijama i koracima. To što ja mogu da predpostavim je da ono kretanje pri prilasku lutki i odlasku od nje je kao najme napredno kretanje i superiorno u TWC-u . Potpuno nepoznavanje sistema ali ja pre verujem da je William namerno degradirao Ving Tsun, Wing Tsun kako bi sebe uzdigao.                  ’’ Modifikacija ’’ apsolutno poseduje kretanje u formi lutke ali i bez lutke kretanja su prisutna i to što William tvrdi je apsolutno netačno kao i sva njegova tvrdnja u vezi drugih linija Ving Čuna. Ono što sam gledao kako radi William formu drvene lutke i ono kretanje unapred ka njoj i unazad ( i šta već još) su najosnovniji koraci koje studenti uče prilikom treninga. Ništa epohijalno i ništa novo.  U tvrdnji Williama da je težina na zadnjoj nozi je po meni veoma netačna. Težina je sasvim pravilno raspoređena u kretnji i izvođenju tehnika. Raspored težine na jednoj nozi je sasvim trenutan prilikom nekih situacija što je sasvim logično i normalno. Ono što svojim studentima prenosim i govorim da ako osete da je negde zamornije telo to je i znak da nešto ne rade kako treba. Rotacije se ne rade na jednoj nozi već na obe. Telo učestvuje celo u sprovođenju sile. Forma lutke bar u Wing Tsunu poseduje u svojih 116 tehnika apsolutno sve što treba za sticanje veštine. Forma je alat, podsetnik, pomoćnik da se održava sistem. U formi lutke nikako vežbač ne sme da se grbi, uvija, gubi ravnotežu. Ono bar što sam video u TWC-u je da se dosta njih pogrbi dok radi formu lutke, e sad može biti da visina nije podešena pa to tako izgleda, ako grešim praštajte…  Dakle, tvrdnja Williama za ” Modifikovanu ” lutku je apsolutno netačna i namerna. Svako ko poznaje 116 tehnika lutke samo će se od srca nasmejati Čeungovoj tvrdnji u pokušaju da svoj stil Ving Čuna podigne na najviši nivo podcenjujući neosnovano druge…

CHI SAO

”Modifikovani” Wing Chun ima samo paralelni jednoručni i paraleleni dvorućni chi sao . TWC ima jednoručni paralelni , dvoručni paralelni i ukršteni chi sao u osnovnom stavu i još dvoručni i ukršteni  chi sao u prednjem stavu . Elem, svi stilovi iz Kine imaju sasvim drugačiju platformu Chi sao vežbanja . Yip Manov wing chun ima samo takozvanu Poon sao ( rolling hands , okrećuće ruke) platformu . Ovu platformu imamo samo još u Yuan Kai Sanovom Wing chun-u koji je i izmislio (kreirao) ovaj tip chi sao vežbanja kao dopunu osnovnoj platformi chi sao vežbi. Što se tiče jednoručnih, svi imaju paralelne i ukrštene, apsolutno svi, samo im ne pokalanjaju svi toliku pažnju. Yip Man je od Chan Wah Shun-a naučio osnovnu (originalnu) Chi Sao platformu a zašto je kasnije podučavao samo ono što je naučio od Yuan Kai Sana možemo samo da nagađamo…  

 

ONEMOGUCAVANJE PRESURNIH , DIM MAK TACAKA

Ovo znanje je moguce samo u TWC-u . Ovo ne bih komentarisao , mislim da u ovo vise niko ne veruje  

 

TRENING ČELIČNOG DLANA

TWC koristi specijalne biljne formule kako bi ojačao ruke, stopala, potkolenice, podlaktice kako bi oni postali SMRTONOSNO  oružije. ”Modifikovani” wing chun nema ovkakav vid teninga. Istina je da recimo Yuan Kai Sanov sistem ima “red sand palm” jednu vrstu čeličnog dlana , drugi stilovi imaju druge sisteme. Specifično za TWC čelicni dlan, ovaj sistem treninga je preuzet iz Hung Gar stila kung fu-a jer koriste apsolutno isti sistem treninga i formula biljnih tinktura je ista ( ova formula je identična u mnogim stilovima i nije nikakva tajna kao se tvrdi).

Ono što bih dodao na ovaj tekst Vladov je formula lekovitog bilja. Prvo moram da kažem kao čovek koji se bavi lekovitim biljem (porodična tradicija) je da mladi ljudi ovo ne shvate kao sastojak koji daje moć. Morate shvatiti da svako udaranje prouzrokuje umiranje ćelija i stvara tu mrtvu kožu na ruci. Čaj služi u većini slučajeva da poboljša cirkulaciju i time pojača odbranu od oštećenja nerava, kože i sl. Bez obzira koliko trljali ruke mastima, čajevima, na kraju reumatizam ne gine onima koji rade ovaj tretman treninga. Master Slavko Truntić je davno još rekao ( meni lično) da se toga okanim jer ruke se tim treningom degenerišu, postaju ružne na izgled, uništavaju se nervi i osećaj dodira. Ma koliko vi imali dlanove jake ( imaju ih i tesari ) to vam ne daje neku prednost ako ne poznajete bornu, veštinu i sl. Moj savet mladim ljudima je da se sa ovim ne zanose jer zamislite situaciju da se udvarate devojkama sa dlanovima koji izgledaju kao i jetija. Oni koji vam kažu da su njihove ruke normalne i da su im dlanovi kao u daktilografa znajte da vas lažu i da ne rade Iron Palm… 

 

LEČENJE PRESURNIM TAČKAMA

Ovo je moguće samo u TWC-u . Netačno, ovo je moguće samo u tradicionalnoj kineskoj medicini. Neki majstori vole da ubace delove tradicionalne medicine u svoje stilove i tvrde da je to nešto originalno njihovo ili originalni deo stila ali istina je da samo klasična kineska medicina ima potpuno znanje o prsurnim tačkama i lečenju pomoću ovih tačaka akupunkturom i akupresurom i nema nikakve direktne veze sa bilo kojim stilom Wing chuna.  

 

Zaključak

Kako je rečeno na početku, cilj ovog teksta nije da omalovaži bilo koga, niti je želja da se ovaj tekst bavi analizom ličnosti niti motiva pisanja knjige koja iznosi ovakve podatke. Činjenica je da su generacije vežbača u Srbiji koristile ovu knjigu kao svojevrsnu “bibliju wing chuna” i da su zbog toga mnogi stilovi i mnogi vežbači bili izloženi napadima i podsmehu upravo zbog ovog poredjenja tzv ”Originala” i ”Modifikacije” . S obzirom da su iznesene tvrdnje netačne smatram da je red da se čuje i “druga  strana” i iznesu se tačni i precizni podaci o sistemu maliciozno nazvanim ” Modifikacijom” kao i da se napravi razlika izmedju Yip Manove “Modifikacije” i ogromnog broja drugih stilova koji ne samo da nemaju nikakve veze sa Yip Manom nego ni sa Leung Janom i čitavom tom linijom veštine. Svestan sam da će ovaj teksti izazvati negativne rakcije jedne grupe ljudi koji će misliti da je ovo upereno protiv njih i njihovog stila ali to naprosto nije tačno. Neka pažljivo pročitaju tekst bez predubeđenja i videće da nema ni naznake omalovažvaja ni napada, već  da se radi samo i isključivo o činjenicama. Takođe neka se sete decenija nazivanja drugih “Modifikatorima ” bezvrednim i sl . Ovo je samo pokušaj da se ispravi jedna nepravda i stvari postave na svoje mesto. Svi koji imaju primedbi na izneseno slobodni su da napišu gde sam pogrešio i podrobno objasne šta smatraju greškom. Ukoliko žele samo da pljuju i vređaju , neka se slobodno uzdrže.

By: Vlada Zlatić uz dopune Ivana Stefanovića

 

Koreni Wing Chun vestine

Zhang Songxi (c. 1520- c.1590)   je bio majstor borenja iz grada Ningbo. To je bio lucki grad na severnoj granici Fujian provincije sa carskim pecatom I dozvolom da obavlja trgovinu sa Japanom . U istoriji Kine Ningbo je zapamcen kao centar Japanskih pirata koji su harali juznim pokrajinama Kine u vreme kada je car zabranio trgovinu sa Japanom.  Pre ovih dogadjaja ovaj grad je bio vazno mesto ne samo trgovinske razmene izmedju Kine ,Japana I Tajvana vec mesto zive razmene borilackih vestina I znanja .

Najstariji I dosta detaljni pisani dokazi o zivotu Zhang Songxija se na moje veliko iznenadjenje nalaze u Japanu .Zato se do otkrivanja I prevodjenja ovih dokumenata o zivotu Zhang Songxija znalo malo I u pojednim delima se pogresno oznacava kao osnivac mekih borilackih stilova Taiji, Xingyi and Bagua. U stvarnosti ovo su bile izjave vezane za politiku toga doba a ne sa stvarnom borilackom praksom Zhang Songxija .

 

Najstariji I najpouzdaniji podaci o Zhang Songxiju dolaze od  Shen Yiguan-a (1531-1616).  Shen je bio Konfucijanski  diplomac , izuzetno obrazovan  koji je sluzio kao carski sekretar u vremenu 1594-1606.On je bio osoba koja je naredila zatvaranje trgovine koja je podstakla piratsvo .  Shen je bio iz Ningboa I bio je izuzetno ponosan na ulogu svojih zemljaka u borbi protiv Japanaca .   Shen je zabelzio zivote I rad nekih svojih zemljaka  koji su vazili za lokalne heroje u svojoj knjizi “ Biografija boksera Zhang Songxija” koja je u stvari deo veceg opusa  “Anali I zvanicni zapisi Ningboa.”

 

Zhang Songxi je bio ucenik brutalnog I veoma opasnog borca znanog pod imenom Sun Trinasti. Sun je bio poznat po tome sto je cenio direktnost I jednostavnost . Takodje , Sun je ddostaa vremena proveo u razviajnju teorije svog sistema borenja , kako citamo u Shunovoj knjizi , Sunov system borenja je mogao da se opsie kroz tri glavna principa |pristupa borbi.

 

Zhang je bio krojac po struci. On je vestinu svoga ucitelja podigao na visi nivo I kroz praksu dogradio system te u isti uveo I principe konfucijanske etike .

Zhang Songxi je bio povucen covek I imao je svega dva ucenika I nije imao svoje dece.  Zahvaljujuci Shenu I njegovom naporu da razume borlacki stil svog zemljaka danas imamo veoma vredne podatke o istoriji pravom mestu nastanka Wing Chuna.  Kako Shen navodi u svojoj knjizi Zhangova vestina ( koa jos uvek nije imala ime) je bila zasnovana na sledecim principima :

  1. Koristi obe ruke u isto vreme
  2. Cuvaj centar
  3. Desna ruka cuva desnu stranu , leva ruka cuva levu stranu
  4. N e ispruzati ruku sasvim kod direkta ( lakat je blago savjen kako bi ruka moglo brzo da se povuce nazad za novi udarac )
  5. Noge treba da budu u visokom stavu . Ne zauzimati niske I siroke stavove vec visoke  sa kolenima blago povijenim I stopalima koje gledaju unutra .
  6. U prednjem stavu tezina je na zadnjoj nozi
  7. Napada se po”kapijama”
  8. Napadati direktno
  9. Uspostaviti kontakt I onda svu silu preneti na protvnika na najkraci I najdirektniji nacin

10.  Napadati bez prestanka , bez povacenja kontinuiraanim napadima

11.  Izbegavati direktnu silu , ne suprotstavljati se silom protiv sile

 

 

Kao sto vidimo ideja o jednostavnim, linearnim ,”probijajucim “ napadima u serijama je bila deo borilackog nasledja stilova Fujian provincije jos u 16 veku . Tri su stila borenja koja se savrseno uklapaju u navedene principe I koji dele ne samo identicne principe vec I imena tehnika, aplikacije I jos mnogo toga zajednickog . Radi se o Wing Chunu , Bak Mei stilu I Juznoj bogomoljci . Iz Shenove knjige mozemo zakljuciti da su ovi principi vec postojali u vremenu Zhang Songxija a da je sam Zhang definisao ono sto mi danas nazivamo Wing Chunom .

Fujian provincijaa , posebno carske luke su bile cvorista  razmene izmedju juga Kine , Japana , Tajvana i kasnije Gunzhoua I Fosana. Zhangovi ucenici I njihovi naslednici su vestinu dalje prenosili  I razvijali  .Jedna linija vestine vodi u Guandong provinciju I trupu crvene opere  a druga vodi  na Tajvan possle okupacije kine od strane Mancua gde su clanovi pokreta otpora pobegli sa Koxingom , isterali Holandjane I uspostavili bazu za borbu protiv osvajaca . Kasnije tajvan pada pod vlast manuca ali je pokrt otpora I dalje izuzetno jak . Prica o severnom Saolinu I samo ime vestine je poreklom sa Tajvana gde su clanovi tajnih drustava konstruisali ovu pricu kao svojevrsnu sifru koju su mogli da razumeju samo proadnici istih organzacija . Evidentno je da je vestina tokom vremena menjana I da je ne znamo u originalnom obliku , da je bilo mesanja sa drugim stilovima , razvoja na osnovu iskustava te da su dodavana I oduzimana oruzija , nacini treninga I sl . I dok je wing chun u Guandongu( fosanu), kao usotalom I svi ostali Juzni stilovi bio vezban u tajnosti da bi se isplivao na javu scenu oko 1850 a bio poducavan otvoreno I javno I tokom poslednjih 150 godina doziveo ogromne promene I modifikcije Tajvanska verzija je ostala u tajnosti do danasnjeg dana, malo ili ni malo menjana sa svega sacicom ljudi koji ga I danas praktikuju I u tajnosti cuvaju dokumenta I imena osnivaca I prenosilaca vestine .

BY: Vlada Zlatic

Wing Chun nozevi

Baat Cham Dao ili  kako se pogresno prevodi  8 secenja macem  ( Dao zapravo oznacava jednostrano secivo kada se koristi u imenima drugih oruzija , a kada se koristi sam termin Dao on oznacava sablju ) Je ime koje Yip Man dao ovom oruziju tokom 60-tih godina u Hong Kongu . Ovo ime se ne koristi ni u jednoj drugoj liniji  Wing Chuna . Postoji jedna sekcija , jedne od formi maceva Pao Fa Lien Wing Chuna- koja nosi ovo ime pa je pretpostavka da je Yip Man pozajmio ime od ovog sistema

d

Poznato je da je Yip Man razliciyte ucenike ucio razlicitim formama. Postoji prica da  su postojale dve razlicite forme , standardna sa 8 sekcija I “prava” , tajna forma sa 12 sekcija . S obzirom da niko nikada nije video tu formu od 12 sekcija moguce je predpostaviti da se radi o jos jednoj prici  koja treba da zagolica mastu vezbaca poput one o Leung Janu, orginalnim vestinama  I sl .

 

Forma dakle ima 8 sekcija I mnogi ljudi pogresno veruju da ime forme dolazi odatle . Broj 8 u imenu oznacava 8 razlicitih uglova secenja koji se izvode wing chun nozem .

 

Moderna praksa wing chuna pokazuje tendenciju zanemarivanja treninga tradicionalnim oruzijem . Razlozi ovakvog pristupa imaju vise uzroka  . Jedan od uzroka je konstatacija da se u modernom vremenu wing chun nozevi I motka ne mogu orititi u realnim situacijama . I dok je za motku ovo isitina , jer niko nece setati gradom sa motkom od preko 2,5 metra duzine sa nozevima je situacija potpuno drugacija . Nozevi su toliko rasprosranjeni I korisceni kao oruzije da zaista potrebno nauciti makar osnove njihovog koriscenja.  Drugi razlog zanemarivanja rada sa oruzijem je neznanje . Mnogi danasnji instruktori nisu ostali dovoljno dugo kod svojih ucitelja kako bi naucili citav system rada oruzijem ( za ovo su I ucitelji krivi jer predugo drze student na nizim nivoim kako bi im uzeli sto vise novca) . Tako da pored seta pokreta u formama nema nikakvog daljeg poznavanja materije koriscenja oruzija . Jos jedan razlog , koji se nadovezuje na prvi jeste potpuna miskoncepcija koriscenja wing chun nozeva . Iz pogresnog prevoda ( macevi) ljudi zaista koriste ovo oruzije kao mac, sto ni po duzini , ni po tezini ni po obliku ovo oruzije ne moze biti. Gotovo jedine demostrcije upotrebe ovog oruzija idu u paru sa dugom motkom gde se demonstratori od duge motke brane “macevima” . Savkom sa I malo zdravog razuma ovo izgleda bajkovito I nerealno te ljudi sticu pogresn utisak o nameni wing chun oruzija , koncepciji I principima te odustaju od daljeg treninga . Sama duzina I oblik oruzija nam diktiraju I govore kako ovo oruzije treba biti korisceno I u kojim situacijama .

 

Znacaj forme : Mozda najznacajni uloga forme danas jeste uvezbavanje I dalje rafinisanje upotrebe bazicnih prinicpa vestine sa kojima se vezbaci upoznaju u prethodnim formama .Ekonomija pokreta, pokrivanje prostora , princip centrane linije , rad nogu , sve je to kroz formu nozeva podignuto na jedan visi nivo I praktikant stice preciznu kotrolu pokreta I dublje razumevanje osnovnih prinicpa vestina. Kroz samu formu nozeva praktikant zapravo poboljsava sovje fizicke karakteristiske koje su potrebne za goloruku borbu.Kroz formu nozeva se poboljsava koordinacija pokreta , stice se bolji osecaj za distance , pravovremenost (timing) I sl. Sledeci izuzetno vazan aspekat forme je ste upoznavanje sa novim nacinima kretanja I novim nacinima udaraca I blokiranja . Kako jeWing Chun system kompatibila na svim svojim nivoima sve  sto je nauceno u sistemu goloruke borebe koristi se u sistemu nozeva , isto tako , novi aspekti vestine koji se upoznaju tek na nivou maceva se inkoroporiraju u sistem  goloruke borbe . Svaka od 8 sekcija upoznaje vezbaca sa novim pristupima o [rincipma borenja, razlicitim distancama I nacinu borbe sa protiv razlicitih vrsta napda/oruzija . Takodje , ono sto nije inkorporirano u formu a uci se na nivou maceva jesu novi nacini kretanja koji ukljucuju I skokove I cucnjeve I spustanje na jedno koleno . Nek ice reci da su ovakva kretanja potpuno van principa vestine ali wing chun kao system nije ogranicen krutim pravilima jer postoje situacije iz kojih se bezbedno moze izaci samo ovakvim kretanjima . ( Moje je misljenje da je u segmentu kretanja daleko najbolja forma koju radi grandmaster David Cheung , dok su u drugim segmentima neke druge forem  bolje . Ovo je samo zapazanje koje se tice Yip Mnovog sistema , drugi sistemi u Kini imaju daleko razvijenije forme I sistem koriscenja nozeva a neki stilovi imaju I vise formi nozeva ).

 

Upotreba – Na demonstracijama se cesto mogu videti blokiranja izvedena nozvima ,u stvarnosti se nozevi gotovo nikada ne koriste na taj nacin , jednostavno probajte da parirate duzem oruziju wing chun nozevima I videcete o cemu se radi , na kraju probajte nozem da parirate drugi noz I videcete koliko je to tesko I komlikovano . Na zalost , o upotrebi oruzija se vise uci iz Wu Xsia filomva nego sto se vezbaju realne I stvari. Po kineskoj kalsifikaciji , wing chun nozevi pripadaju klasi skrivenog oruzija. Obicno su noseni u rukavima tradicionalne kineske odece koji su prilicno siroki. Nisu noseni u cizmama kako to neki tvrde jer na jugu Kine ljudi ne nose cizme a hodanje sa macem u cismi mje izietno bolno , probajte I uverite se sami. Dakle , namena wing chun nozeva jeste da budu korisceni na ogranicenom prostoru tipa zatovernog prostora , uskih ulica ( ko je bio na jugu kine zna kakve su ulice u starim gradovima , negde se ne moze proci normalno nego mora da covek okrene ”na kant”) , dakle u situacijama kada  nije moguce koristit drugo , duze I ubitacnije oruzije I kada je kratko oruzije u prednosti . Nacin koriscenja wing chun noza se ne razlikuje mnogo od nacina koriscenja noza kako to danas poducavaju moderni sistemi vojne obuke I dosa lice na filipinsku tehniku rada nozem . Kao sto je vec receno , duzina , tezina I oblik oruzija diktiraju nacin njegove upotrebe .

 

Trening :Kao I na predhodnim nivoima forma je samo okvir za dalji trening . Kao sto je vec receno , sve nauceno ranije , pocevsi od prve forme , preko ostalih formi “praznih” ruku do forme lutke se koristi u radu sa nozevima .  Nozevi postaju produzetak ruke praktikanta , prosto I jednostavno , sve ranije uvezbano prirodno se koristi u radu sa nozevima. Thenicki aspekti rada sa nozevima variraju od stila do stila sto je I ocekivano ali bazicni principi su svuda isti. Distanca je diktirana samim obilkom I duzinom seciva kao I izbor tehnika , strategija , kretanje … Dakle kako se vezba sa Wing Chun nozevima . Kao I na prethodnim nivoima posle naucenih I uvezbanih osnovnih tehnika ( pkreta) prelazi se na drilove . Postoje razlicite vrste drilova , drilovi za distancu, drilovi za pravovremenost ( timing), drilovi pokivanja prostora , drilovi napada ( ulaza) kao I jos neki drilovi I posebne vezbe poludogovreni sparing I slobodna borba . Objasnjenje svih ovih stvari bi oduzelo previse vremena I prostora a svaki stil ima , ili bi trebalo da ima razvijen ovakav system treninga pa nije uputno da sa svojim ogranicenim znanjem ( jer poznajem maceve samo dva sistema wing chuna a ostaje jos mnogo rada se to dobro I uvezba  jer na zalost maceve sam imao prilike da nacuim tek kada sam dosao ovde na istok) postavljam standarde vezbanja , vec svaki system treba radi svoj pristup  prilagodjen specificnim odlikama stila samog . Ono sto mogu I zelim da kazem jeste da se u drilovima I sparinzima nikada ne koristi oruzije sa ostricom a takodje sam I protiv upotrebe metalnog oruzija uopste . Cak I “bezbedno” vezbovno oruzije od drveeta I platike moze biti veoma opasno pa preoprucuje oprez pri radu sa wing chun nozevima .

BY: Vlada Zlatic

Tajni Wing Chun

Sinoc sam posetio jedan vrlo cudan klub . Obecao sam da necu objavljivati imena a slikanje je vec tradicionlano zabranjeno. Elem , preko poznanika sam cuo za “Tajvanski Wing Chun” . Kad mi je to pomenuo ja sam prvo pomislio na Grandmastera Lo Man Kam-a jer se cesto njegov stil naziva Tajvanskim. Trebalo je malo vremena da mi covek objasni (engleski mu ne ide bas najbolje) da se radi o jednom posebnom stilu koji je drugaciji i koji se radi na Tajvanu vekovima . Iskren da budem , bio sam skeptican prema tom ” vekovima”  i jos vise skeptican prema ‘Wing Chun” , jer prilicno dobrom istoriju stila i ko je gde i kad otisao iz Fosana i koga je gde i kad poducavao, makar sto se poslednjih 150 godina tice od kada je vestina postala javna . I tako ja ostadoh skeptican a covek se lepo ponudio da me povede u posetu i ja pristadoh. Bilo je to pe nekog vremena i ja zaboravio  na Tajvanski Wing Chun , ima se mnogo posla jos velike vrucine a ja moram sa kraja na kraj grada da jurcam na gotovo 40 stepeni svakog dana (radim i vikendom) pa me neki tamo “Tajvanski Wing Vhunovi” bas mnogo ne zanimaju. I tako zove mene poznanik sinoc i kaze ajde kreci idemo u klub , veceras je “fight night”. Ja onako umoran i sa teskom glavoboljom od vrucine pitam kakav klub i kakve borbe , pa mu trebalo jedno minut dva da mi objasni . Ja rekoh ne mogu , umoran sam, spava mi se , daleko mi je ( i jeste ,ima jedno 30 km) dok mi nije rekao da je jedva namolio ljude me prime i da ako ne odem veceras nema sanse da odem drugi put. Ja sta cu , krenuh , uz put krenula takva kisa da sam bio skroz mokar, moram sam da svratim u 7\11 da kupim neke palsticne papuce i par peskira da se malo osusim a patike sam morao da skinem i ubacim u kesu jer su bile skroz mokre . Ko nije iskusio tropsku kisu taj ne zna sta znaci biti mokar od kise . I tako na jedvite jade ja nekako stigoh do prijatelja koje me posle vodio kroz neke ulicice do ne dodjosmo do neke perionice automobila . I tu on prvo poziva nekog mobilnim , mi naravno i dalje kisnemo a plasticna kabanica me stili koliko i kartonska kutija stiti od pozara dok ne izadje u neko doba jedan decko i povede nas  unutra. Ja se tu malo uljudih a i oni mi pomogose da ubacim motorce unutra da ne kisne . I onda krenusmo u salu za vezbanje koja je na potkrovlju kuce na perom spratu , sto rece Dusko Dugousko Alpi nisu nista prema onim stepenicama . I tako dodjsmo i na taj 5-ti sprat i tamo dve odvojene sale , jedna sa spravama za vezbanje , tu je lutka ,dzakovi ,ziidne vrece i jos gomila nekih stvari i oruzija a druga sala prazna , strinjace na podu i po zidovima , Boze mi oprosti tapacirana ko ludnica .E u toj sali se skupljaju svakog vikenda da se tuku . Pravila nema sem da niko ne sme ozbiljno da se povredi i od skoro su poceli da koriste rukavice i drugu zastitnu opremu . Prvo sam malo gledao sta rade a i oni mene nekako cudno gledali pa mi ponudili malo da probam da se borim, ja prvo odbio ali vidim da nije situacija za odbijanje pa onda uzeh rukavice i krenuh malo da sparingujem sa jednim deckom od nekih 20 – 25 godina. Naravno , poucen ranijim iskustvima prepustio sam inicijativu protivniku , neka misli da je bolji jer ako skola izgubi obraz ja cu da izgubim bubrege od batina a mozda i nesto gore se desi . I tako , nije proslo mnogo dok nisu shvatili  da necu da se borim i da decka vrtim u krug i da nema sanse da me dohvati i pored sveg umora pa smo zavrsili . Posle toga su se raskravili i promenili  . Kad su svi zavrsili sa borbama onda smo radili druge stvari. Njima je bilo zanimljivo da vide nekoga iz Yip Manovog stila a meni je bilo zanimljivo da vidim jedan potpuno novi i nepoznat stil Wing Chuna . Izuzetno su bili ljubazni i pokazali su mi sve sto sam pitao a za neke stvari su mi jos ljubaznije rekli da ne mogu da mi odgovore. Najvise me zanimalo odakle potice njihov stil i ko su ljudi koji su ga doneli na Tajvan i kad. Rekose da je stil dosao na Tajvan jos pred kraj 17 veka , u sta ja nisam poverovao ni sekundu jer wing chun tada nije postojao a da imena ljudi koji su bili cuvari vestine ne mogu da mi kazu . Ja ih pitao sto je to tajna a oni rekose da to tradicija i da se to otkriva samo clanovima kluba . Naravno , clanovi kluba su uglavnom rodjaci i pripadnici sasvim odredjenih porodica koje su bile clanovi pokreta otpora protiv Mancua . Kazu jos da nisu tako rigorozni u prijemu kao ranije i da je tradicija malo popustila na sta sam se ja nasmejao u sebi jer oni spolja izgledaju kao sekta . Pitali me da im objasnim i pokazem cemu sluzi chi sao jer ga oni nemaju ( imaju nesto slicno ali nije chi sao) , kako se rade forme  i cemu sluze , distanca , principi borenja i sl. I ja sam njih svasta pitao i stvarno su mi sve bez zadrske pokazali . Imaju 12 formi koje su u najmnanju ruku cudne. Imaju i “long bridge ” i “Short Bridge ” tehnike i posebne forme kroz koje vezbaju te principe i tehnike . Neke forme su jako duge i zahtevaju veliki prostor pa mi to nisu pokazivali , ja naravno nisam ni ocekivao da ce mi pokazu sve a pokazali su i vise nego sto sam se nadao. Sto se tice bliske distance, kretanja , strategije i principa to je , bez obzira na razliku u izvodjenju nekih pokreta , sve gotovo identicno , sto samo potvrdjuje moju tvrdnju da bez obzira kako izgledao spolja svaki pravi wing chun se zasniva na istim prinicipma . Forma lutke po mojoj klasifikaciji pridada starim verzijama forme , nema definisanih sekcija koje su striknto odvojene kao u Yip Mnaovom sistemu nego se radi o klasterima tehnika koje se preklapaju, nesto slicno Yip Manovoj trecoj formi .I tako , radili skoro dva sata i nesto dok ja nisam potpuno ostao bez energije i lepo se zahvalio ljudima na gostoprimstvu . Cekala me duga voznja do kuce . Kisa je konacno stala i ja jos uvek mokar sedoh na motorce pa kuci.Jutros sam se probudio isto tako umoran kao sto sam bio i sinoc i opet moram da posao ali sedoh da napisem par redova o ovom cudnom iskustvu . Interesantan sistem , nepoznat , drugaciji , totalno borbeno orijentisan . Pozvali me i sledece nedelje na borbe , kaze mi dugar da se niej nadao da ce da me pozovu ponovo jer nikad nikoga ne zovu dva puta. Umoram ili ne idem i sledece nedelje pa sta Bog da , stil je interesantan i vredan proucavanja . Pokusacu da iskopam jos neku informaciju mada mozda necu biti u satanju da  bilo sta objavim .

BY: Vlada Zlatic

Internet Kung fu u Srbiji – pogled iz drugog ugla

Kakva je kung fu scena u Srbiji je svima poznato, dovoljno je otići na bilo koji forum ili internet grupu i posle kratkog vremena će i čoveku koji nikada nije imao dodira sa kung fu-om u Srbiji sve biti kristalno jasno. Ne želim da se bavim pojedinačnim ličnostima niti želim da kritikujem bilo koga a još manje želim da kritikujem stanje stvari, tako je kako je i tu se teško nešto može promeniti. Ono što želim jeste da napravim malu analizu takvog stanja i da pokušam da nađem uzroke istog, da prvenstveno zbog sebe na jednom mestu skupim podatke i zaključke do kojih sam došao.

Dakle, kakvo je stanje na kung fu sceni Srbije?

Koristeći javne forume i internet grupe dolazi se do jasnih zaključaka :
Prvo u Srbiji se treniraju samo dva stila kung fu-a , Wing Chun iz Hong Konga i Tai Chi Chuan , gde je masovnost na strani Wing Chun-a .
Drugo, a to odmah upada u oči je potpuna razjedinjenost vežbača i klubova. Vežbači su koncentrisani oko trenera i slabo ili nikako ne komuniciraju sa drugim majstorima i vežbačima drugih stilova u stvarnom životu. Treće, analizirajući rasprave dolazi se do nekoliko zakljućaka :

1. Ogromna većina rasprava se vodi sa isključivim razlogom isticianja kvaliteta jedna strane (kluba, stila, najčešće trenera ) putem potpune diskreditacije svih ostalih .

2. Teme koje ne pripadaju napred pomenutoj grupi su čcisto marketinškog tipa .

3. Način i jezik rasprava je izuzetno primitivan, sagovornici se doživljavaju i tretiraju kao stvarni neprijatelji i prema njima se ponaša kao prema takvima. Uvrede, pretenje, podmeštanja, laži u cilju diskreditacije su primarni način komunikacije.

4. Ljudi koji se u stvarnom životu nikada nisu sreli niti će se sresti doživljavaju jedni druge kao stvarne neprijatelje isključivo zbog neslaganja u pogledu i doživljaju veštine .

5. Sama veština – stil se ne doživljavaju na način koji bi se mogao definisati kao normalan već dobrom broju vežbača veština – stil igra ulogu surogat religije. Kritika veštine – stila ili iznošenje bilo kakvih informacija (bez obzira jesu li načuno ispravne ili ne) koje se kose sa uverenjem i prethodnim znanjem vežbača se doživljava  lično i doživljavaju se kao napad.

6. Potpuno odsustvo kriticke misli . Jednostavno svako ko razmislja drugacije ne moze i ne sme da bude u pravu a svaka druga vestina stil je pogresna , losa ,”modifikovana” , neefikasna, nerealna .

7. Odusustvo postovanja fundamentalnog prava druge licnosti na drugacije misljenje kao i odustvo bilo kakvih granica , emotivnih i socijalnih u tom pravcu – ako neko ne deli “moje ” misljenje i trenira ‘ moj” stil automatski je neprijatelj , los , bez znanja i ikakvih kometencija …

8. Nemogucnost postavljanja sebe u ulogu neutralnog posmatraca kako bi se sto realnije sagledale i analizirale dolazece informacije

 9. Konstantno potenciranje fizickog nasilja kao jedinog i primarnog cilja vezbanja borilackih vestina sportova .

Ovo bi u najkracim crtama bili zakljuci koji se mogu izvuci citajuci internet rasprave vezane za kung fu na Srpskom jeziku. Sve napred navedeno svodi se na dve stvari – nasilje i egocentrizam . Zasto ? Definisimo prvo egocentrizam , njegove uzroke i definisimo nasilje i njegove uzroke . Kroz definisanje ova dva pojma jasno ce se doci zakljucka zasto se napred navedeno moze svesti na nasilje i egocentrizam.

Egocentrizam – Sebicni ljudi su eksluzivno okrenuti prema sebi . Oni se koncentrisu na sopstvene potrebe i zadovoljstva bez ikakvog osvrta na druge .Nekoliko termina se koristi u poisu sebicluka – narcisoidnost, egocentrizam , egoizam … Egocentricne osobe su koncentrisane na svoje individualne potrebe bez ikakvig osvrta na drustvo u celini ili druge individue pojedinacno .Njihove aktivnosti , nacin razmisljanja i pogled na svet su ograniceni iskljucivom brigom za svoje sopstvene interese , zelje i htenja .
Veoma je vazno prepoznati cinenicu da je egocentricno ponasanje prirodno i normalno kod dece . Mala deca imaju veoma pojednostavljen pogled na svet – njihov licni.Vremenom kroz iskustvo deca nauce da zauzmu drugaciji ugao gledanja , zapravo da gledaju stvari iz prespektive nekog drugog. Ovo je veoma vazno jer na taj nacin dete shvata kako odredjena situacija utice na druge i kakve reakcije moze da izazove .Mala deca imaju egocentrican govor, ona govore sama sa sobom dok se igraju i sadrzaj tog govora je cesto veoma idiosinkretican . Sa razvojem licnosti egocntrican govor nestaje . Razvija unutrasnji govor neophodan za misaone procese .Do cetvrte ili pete godine dete je razvilo neophodne vestine komunikacije .Predskolska deca su vise svesna svojih ali i tudjih stanovista . Od 6-9 godine deca postaju mnogo manje egocentrica i uce o stavovima i misljenjima drugih ljudi mada su i dalje jako okrenuta sebi i veoma im je stalo do njihovog mislenja, veoma retko su u sanju da zuzmu stav neutranog posmatraca .Tokom ranih godina skolovanja deca uce da kritikuju sebe same i da cene svoje ponasanje prema standardima drugih. Kroz ovaj proces ona uce saosecaju sa drugima , postaju svesni uticaja sopstvenih postupaka na druge .Postaju svesni sta znaci biti sta znaci biti povredjen ili zlostavljan . Deca uce kako da projektuju sebe na mesto drugih ljudi i na taj nacin shvataju kako njihovi postuci mogu uticati na druge ljude .
Kao sto vidimo , egocentrizam je rana faza razvoja licnosti koji se razvojem i sazrevanjem gubi . Jasno je da egocentrizam predstavlja poremecaj licnosti izazvan strahom, nesigirnoscu , neadekvatnim vaspitanjem ili jednostavno osoba nije “zrela”
Definisimo i poremecaj licnosti -Poremećaji ličnosti predstavljaju karakteristične i trajne obrasce ponašanja, mišljenja i osećanja koji prilično odudaraju od onog što je uobičajeno. Ove devijacije se obično javljaju u sferi volje , nagona i emocija . Poremecaj licnost ne oznacava oboljenje vec odstupanje od uobiacjenih obrazaca ponasanja .
Kao sto vidimo , egocentrizam je stanje u kome je osoba koncentrisana iskljucivo na sebe i svoje potrebe i nema nikakvog osecaja za potrebe ili osecanja drugih . Egocentricna osoba sve svoje napore i akcije usmerava ka zadovoljenju svojih potreba i htenja ne vodeci racuna kakve efekte te akcije mogu imati na druge ljude . Jasno je da se osobe koje se ponasaju na nacin iznesen u prvom delu teksta savrseno uklapaju u definiciju egocentricnih osoba . Nacin komunikacije u kome se drugi namerno povredjuju putem direktnog i indirektnog vredjanja , lazi ,podmetanja ,spletkarenja i sl. a u cilju ostvarenja odredjenih licnih ciljeva ( isticanje sebe i sopstvenih vrednosti ) ukazuje na napred opisani poremecaj licnosti .
Ponasanje koje na bilo koji nacin povredjuje druge je nasilje . Nasilje se cesto poistovecuje iskljucivo sa fizickim nasiljem ali to nikako nije tacna definicija nasilja . Emotivna i dusevna bol je podjednako jaka ako ne i jaca i intenzivnija nego fizicka bol . Verbalno nasilje u pojedinim slucajevima moze imati mnogo drasticnije efekte na zrtvu nego fizicko nasilje . Nasilje u bilo kom obliku je usko povezano sa egom . Kada se ego oseti ugrozenim on reaguje nasiljem . Sto jaci ego , sto je covek vise okrenut sebi i nesposoban da razume potrebe drugih to ce vise biti okrenut nasilnom ponasanju jer cak i normalne potrebe drugih ce biti protumacene kao napad . Gledano iz ovog ugla ponasanje mnogih kung fu prakticara postaje jasno i logicno (logicno u smislu da je objasnjivo sa stanovista nauke ).
To je i jedan od razloga forsiranja fizikog nasilja kao jedinog cilja treniranja borilackih vestina i sportova. Ljudi koji su po prirodi svoje licnosti okrenuti nasilju zele da stvore okruzenje u kome se osecaju sigurno i mogu da ga kontrolisu . Svaki pokusaj da se izadje van njihove definicije aktivnosti kojom se bave ( u ovom slkucaju borlacim vestinama) je izlaz na nepoznatu teritoriju koju oni niti poznaju niti su sposobni da kontrolisu i pokusavaju da stvari vrate u poznate i sigurne tokove .I na kraju bih ukazao na opasnost od istinski bolesnih osoba kojih na srecu ima veoma malo . I sam sam bio zrtva jedne takve osobe , sto je jos strasnije tu osobu sam smatrao za priajtelja . Onog momenta kad su ga napustili neki ucenici ( ja tada vec nisam bio u Srbiji) i preslu u drugu skolu ( sasvim slucajno u skolu mog ucenika) , ta osoba se osetila toliko ugrozena da je krenula u pravi rat protiv mene . Ono sto je simptomaticno jeste nacin an koji je to uradjeno . Otovoreno je vise naloga na internet drustvenim mrezama gde je ta osoba pretstavljajuci se kao ja i onda vredjala sve i svakoga ne bi li na mene navuka bes svih tih ljudi. Ovo naravno nije jedino zlo koje je doslo od strane te osobe. Kako se kasnije ispostavilo za vecinu “zle krvi” u Srbiji je odgovrna upravno ta osoba koja je u licinim kontaktima sa velikim brojem kung fu prakticara pokusala da okrene jedne protiv drugih sireci lazne informacije . Ovakvo ponasanje svakako nije bezazleni poremecaj vec teska pishopatologija .

By: Vlada Zlatić

Princip centralne linije u Ving Čunu

Postoji vise definicija centralne linije ili linije centra kako je neki zovu . U zavisnosti od stila javla se od jedne centrlne linije do vise linija interakcije .Moze se slobodno reci da svaki majstor wing chuna ima svoju interpretaciju ovog principa .

Najcesce se ,vecim ili manjim odstupanjima, centralna linija definise kao imagnarna linija koja spaja centar grudi praktikanta sa centrom grudi protivnika . Duz ove linije nalaze glavne mete napada , oci ,grlo , nos, grudna kost, solarni pleksus, genitalije. Tehnike wing chuna su koncipirane tako da stite centralnu liniju , da bi se dosegli dugi ciljevi koji su van podrucija centralne linije koristi se rad nogu . Osnovni cilj chi sao vezbi je da praktikanta osposobe da dominira centralnom linijom .Napadi duz linije centra omogucavaju da se energija udaraca sto efektivnije prenese na telo protivnika , Odnosno sto su udarci blizi centralnoj liniji to se vise energije prenese na telo .

U nekim stilovima centralna linija je vertikalana linija koja prolazi kroz centar tela deleci ga na dve simetricne polovine , ove polovine su dalje podeljene sa dve horizontalne linije na visoke i niske povrsine , tzv. kapije . najveci deo vitalnih tacaka se nalazi duz ove linije i praktikant uci kako da sacuva svoju i razori protvnikovu centralnu liniju.

U nekim stilovima centralna linija definise centar mase tela i tehnike i rad nogu su prilagodjeni tako da je praktikant uvek pravilno usmeren prema protivniku kako bi zastitio svoju centralnu liniju od napada.

U nekim stilovima se javalja Majka linija , koja predstavlja imaginarnu vertikalnu liniju liniju koja prolazi kroz centar tela i deli ga na dva jednaka dela i duz ove linije se na;laze glavne tacke napada , iz ove linije se izvlaci centralna linija koja u osnovi predstavlja najkraci put izmedju boraca .

Negde operisu sa horizontalnom i i vertikalnom centralnom linijom . neki drugi stilovi wing chuna imaju drugacuje definicije centralne linije.

BY : Vlada Zlatić

VREMENSKI FAKTOR U POKRETIMA

Činjenica je da je vremenski faktor ključ koji odlučuje praktičnu vrednost svakog pokreta u Ving Čunu. To znači, ako se treba odrediti vrednost nekog pokreta u praksi, mora se uzeti u obzir dužina vremena potrebnog da se izvede taj pokret.

Neki Kung Fu pokreti se sastoje od serije kontinuiranih akcija, pa mnogi pretpostavljaju da imaju efekta na neki napad. Naprotiv, drugi sistemi se sastoje od pojedinačnih jedostavnih pokreta, koji se mogu koristiti za odbranu i napad u isto vreme. Dva gore navedena tipa sistema mogu se odgovarajuće nazvati ” komplikovani ” i ” jedinstveni ” . Mnogi Ving Čun praktičari misle ako su savladali određene komplikovane pokrete , da se mogu smatrati istrenirani u naprednoj borilačkoj formi. Ustvari oni veoma greše, budući da se borilačke tehnike jedne prema drugima ne mogu posmatrati kao naprednije ili inferiornije.

Ono što se pogrešno misli time da je neka borilačka forma naprednija , je to, da su njezini pokreti teži za savlađivanje. Po mom iskustvu, što je komplikovaniji neki pokret, to je manja njegova praktična vrednost. S druge strane, jednostavni pokret ima veću vrednost . Razlog tome što komplikovani pokreti obuhvataju veliki broj podeljenih akcija, pa time i produžuju vreme u akciji.

Zaključak :

Najbolji i najefikasniji pokreti su oni jednostavni koji se izvode u najkraćem vremenskom intervalu! Time se rukovodilo i kod razvoja i stvaranja Ving Čun veštine.

Ivan Stefanović 17.11.2011.g.