Ći kung u wing chun koraku

Ći je u svemu  , udisaju , pokretu, glasu … i ta energija se može kanalisati , kultivisati ili prosto ignorisati a može se biti i potpuno nesvestan postojanja ći energije . Već je ranije objašnjeno da postoje različiti nivoi razumevanja veštine , postoje i različiti pristupi kao i različit nivo informacija i poznavanja samog sistema. Nkese se stvari ne otkrivaju svima , neke se otkrivaju samo uz debelu doplatu a neke samo prijateljima i ljudima od poverenja , tako to funkcioniše u kineskim veštinama .Wing Čun kao i svi ostali kineski stilovi ima nekoliko nivoa treninga i neke stvari ostaju skrivene duboko ispod tehničkih slojeva veštine , često zanemareni neinteresovanjem praktikanata jer nemaju direktnu borilačku upotrebu ili prosto zato što praktikant ne veruje u postojanje Ćija ili prosto ne razume koncept unutrašnje energije . Često ni učitielji nisu voljni da baš svaku sitnicu pokažu svima , čuvajući kao tajnu “odredjene“ delove veštine samo za one odabrane a čak i kad to otovreno pokazuju , mnogi , kako je već rečeno to ili neće razumeti ili jednostavno neće imati interesovanja . Oni koji se bave ći kungom u wing čunu najčešće će govoriti o prvoj sekciji prve forme , što je naravno u redu jer to jeste jedna od či kung vežbi ali to je samo prvi sloj , najgrublji . Svaki pokret u wing čunu se može posmatrati kroy prizmu ći kunga i ne samo pokret već i sam stav , položaj kukova odnosno tog dela tela koji kinzi zovu “qwa“ . Položaj kičme u odosu na qwa posebno vratni deo . Ne ulazeći u detalje jer objašnjavanje samog osnovnog stava daleko prevazilazi okvire jednog internet teksta mogu reći ovoliko, kako neko može da zna da se nalazi u pravilnom stavu ? Prosto , ukoliko za početak oseti na temenu osecaj lakoće , osećaj da mu glava lebdi , ta senzacija je prvi znak otvaranja ći kanala , vremenom i vežbom će se ta senazacija menjati te će se osećaj “lakoće“ pomerati u visinu , iznad temena . Ovo je samo jedan od prostih testova pravilnosti stava . Kao sto sam već rekao , svaki pokret se može posmatrati kroz prizmu ći kunga ,i samo to , wing čun kao kompletan stil (kao i svi ostali kung fu stilovi) je baziran na konceptima tradicionalne kineske medicine te su čak i neke običn  radnje , poput punog koraka napred zapravo ći kung vežba . Postoji tačno odredjena sekvenca koraka , disanja i “otavranja “ i “zatvaranja “ odredjenih mišićnih grupa koje kao prekidač menjaju smer protoka čija kroz organizam . Jedan korak se deli razlaže i uči ne kao jedinstven pokret već kao sekvenca pokreta koji u odredjeno  ritmu prate jedan drugoga i aktiviraju i menjaju smer prtoka unutrašnje energije . Položaj qwa nam dalje služi kao regulator koliko energije i koliko daleko kroz telo će energija u odedjenom smeru proticati . Ovo je samo jedan primer genijalnosti kineskih stilova borenja koji i najuobičajnije pokrete kroz odredjene korekcije pretvaraju u praksu korisnu za zdravlje . Naravno ova ppraksa zahteva izuzetnu posvećenost jer kontrolisati sve te sitne detalje nije ni malo lako . Bitno je napomenuti da i bez poznavanja ovog nivoa veštine , stil će i dalje biti efikasan , zapravo onoliko efikasan koliko se pažnje posveti borilačkom treningu .

BY-Vlada Zlatić

Wing Chun Istorija

Tužno je da lični prestiž bude važniji od istine ali to je realnost u kojoj moramo da živimo . Konstantno optuživan da sam izmenio istoriju Wing Chuna želim da kažem nekoliko reči o tome . Baviti se ljudima koji iznose takve tvrdnje neću , svako neka zaključi sam zašto nekome smeta istina . Takodje , već sam pisao kako kinezi gledaju na istoriju kung fu stilova i koji se problemi tu javljaju pa se necu detaljno ni time baviti . Želim da ponovim da istorija nekog kung fu stila nije prosta prezentacija istorijskih činjeca , zapravo je sve drugo samo ne to . Istorija stila ima za svrhu da održi prestiž istog , da posluži kao inspircija mladim vežbačima i da bude izvor moralnih i etičkih normi . U novije vreme je način da se privuku vežbači i što bolje zaradi na njima . Ono što je bitno naglasiti , ne postoji ni jedna naučna studija , niti jedno ozbiljno naučno istraživanje obaveljno od strane relevantnih institucija i stručnjaka kojima je takvo istraživanje posao , posebno kada je wing chun u pitanju . Svi koji su do sada pisali istoriju wing chuna nemaju mama baš nikakve sa istorijom kao naukom , arheologijom ili slišnim disciplinama . Ni ja nisam izuzetak , ja nisam  istoričar ni arheolog . Neko će se zapitati zašto bi ono što sam ja napisao bilo tačnije od bilo šega dugog napisanog na istu temu . Ovde je bitno postaviti dva pitanja , pitanje motiva i pitanje metoda .

Osvrnimo se prvo na motiv . Ako neko napiše kako je on jedini naslednik nekakvog tajnog i originalnog stila te da  su svi drugi stilovi bezvredni i inferiorni u odnosu na njegov , ako na taj način promoviše sopstenu organizaciju i sebe lično te na konto takve istorije zaradjuje novac , potpuno je jasno kakvi motivi stoje iza takve “istorije“. Sa druge strane , ja takvih motiva nemam , ne živim niti išta zaradjujem od veštine , istorija koju sam ja napisao ne stavlja  ni mene niti bilo koga drugog  u prvi plan niti favorizuje bilo koga pojedinačno niti bilo bilo koji stil i što je najvažnije ne napada nikoga niti loše govori o bilo kome . Istoija koju sam ja napisao je prosta  prezentacija istorijskih  informacija , šta se kada i gde dogodilo  .

Sada, kada smo rešili pitanje motiva pozabavimo se metodom . Dok su drugi za istoriju uzimali legende te ih prekrajali po svopstvenom nahodjenju gde po pravilu pisac sam ili stil kojim se bavi je originalan ili makar originalniji i bolji od ostalih ja sam se vodio naučnim metodom . Šta je zapravo  naučni metod ?Ovako ga definiše Wikipedija “Naučna metoda označava proces kojim naučnici dolaze do spoznaja o određenim fenomenima putem postavljanjapretpostavki te njihovog provjeravanja kroz eksperimente.Da bi imao naučni karakter, istraživački metod mora biti zasnovan na prikupljanju primetne, empirijske i merljive evidencije.“  Naučni pristup u istorijskom istraživnju je specifičan i sadrži odredjene komponente i metode koji se ne nalaze kod drugih nauka . Istorijsko istraživanje se zasniva na proučavanju različitih izvora informacija i drugih dokaza uključujući i arheološke dokaze . Tako dobijene informacije prolaze proces validacije koji se sastoji iz niza koraka koji vode utvrdjivanju istinitiosti informacija . Ono što je ovde važno napomenuti , usmena predanja jesu samo jedan i svakako ne najvžniji i nkako najpouzdaniji izvor informacija . Kada pojedinačne informacije prodju proces procene ulazi se u fazu slaganja informacija kako bi se do se dobio logičan  sled dogadjaja . Ovo je naravno najuprošćenije moguće objašnjenje naučnog pristupa istorijskom istraživnju kojeg sam se držao . Dakle ja sam informacije prikupljao preko 7 godina , proveravao izovre onoliko koliko sam bio u mogućnosti i na kraju prikupljeno prezentovo u sirovoj formi bez ikakvih prepravki sa svoje strane . Sve ovo pišem ne zato što osećam potrebu da se nekome pravdam , već zato što želim da jasno stavim do znanja svima koji su ozbiljno zainteresovani za proučavanje kung fu istorije na čemu baziram svoje pisanje . Na kraju , svako ima pravo da veruje u šta želi . Lepota nauke je u tome što ne zahteva verovanje već je proverljiva i nikome ne padne kruna sa glave kada se otkrićem novih dokaza promeni do tada vreženo mišljenje…

BY: Vlada Zlatić

Kako se Wing Chun vežba na izvoru

 

Pisao sam više puta o tome kako se vežba na istoku ali nikada do sada nisam detaljno objasnio kako se vežba Wing Chun . Pre nego počnem , đelim dapodsteim da postoje dve vrste klubova , oni koji rade sa iskljucivo sa strancima i oni koji rade sa “domaćima“. Ne ulazeći sad u razlike u ceni i medjuljudskim odnosima , želim da obajsnim razlike u pristupu vežbanju . U klubovima koji rade iskljucivo ili pretežno sa stranicma se radi Wing Chun koji se manje više radi svuda u svetu . Istina , kavlitetnije i detaljnije ali u suštini isti je pristup . To je razumljivo jer je trening prilagodjen ukusu i očekivanjima starnaca . Treba biti iskren pa reći i da Yip Manov stil neke elemente koji postoje u drugim stilovima jednostavno nema . Osnove se bukvalno pretrče , ne uči se šta je struktura ,a i ako se uči to je površno i bez prave analize značaja i objašnjenja kako se koristi i zašto se koristi a struktura je zapravo Wing Chun. Vrhunac detalja je kranji položaj nekog bloka i zašto je taj položaj pravilan ili nepravilan . Često se može čuti kako se direkt objašnjava tako da se ruka ‘ispuca“ sa centra , bez korišćenja rotacije kukova .Ovakav udarac se izvodi na snagu tricepsa i nije borbeno upotrebljiv . Takodje se može čuti da “snaga“ dolazi iz tla ali niko ne objašnjava kako i onda imamo situaciju da ljudi u formi i drilovima vežbaju jedno (taj čuveni direkt) a kad rade na džaku , sparingu ili borbi koriste čist bokserski direkt . Ovo je najočitiji primer koliko se znanja zadržava namerno ili se jednostavno ne poseduje . Rade se prekomplikovani drilovi , postoji more kojekavih sekcija , pa upotrebe ovoga ili onoga kroz či sao i svasta nešto još , zna svako o čemu pričam .Forme se ubrazvaju i menjaju kako bi bile vizuelno dopadljive i izgledale “opasno“, itd. U tradicionalnim klubovima se treninra na tradicionalan način . Pre svega , uče se osnove , šta je struktura i kako se koristi . U wing chunu sve je struktura i sve se radi kroz strukturu , svaki pokret , svaki blok , svaki udarac , sve . Počinje se od osnovnog stava koji sasvim precizno odredjen odnosom kičme , karličnog pojasa i zglobova nogu i ruku . Onda se ta struktura izgradjuje i ojačava a u isto vreme i opušta i rasteže . Kad se za neki mesec nauči i uvežba stav uči se direkt . Wing Chun direkt je veoma specifičan i nije ga ni malo lako naučiti , mora se prvo znati redosled i sekvenca naglih kontakcija i opustanja(lančano) specifičnih grupa mišića .Ovaj udarac spada u grupu Fa Jinn tehnika i kada se dobro uvežba jači je od bokserskog direkta(koji je takodje vrsta fa jinn tehnike) iz prostog razloga što bokserski direkt kroz rotaciju kukova i kontrakciju butina koristi polovinu mase tela a Wing Chun direkt koristi svu masu tela. Wing Chun direkt je jako daleko od “stavi ruku na centar grudi i ispali udarac kao strelu pravo“. Dalje , kad se nauči udarac , koji se od tog momenta stalno vežba na ama baš svakom treningu i na ama baš svakom nivou , uči se kretanje . Kretanje se radi neverovatno detaljno , počevši od pravilne sekvence kontrakcije potrebnih mišića i položaja i kretanja (ili ne kretanja ) kukova ,do analize pravilne projekcije centra mase tokom kretanja uz očuvanje strukture i čuvanje ravnoteže  .Kad rad nogu postane instinktivan onda se radi sledeći nivo koji podrazumeva uskladjivanje tehnike disanja sa radom nogu , kada udahnuti a kada izdahnuti . I ovo se vežba dok ne postane instinktivo . Da ne opisujem sve sada , formama se daje veliki značaj jer vežbaju i jačaju strukturu , naravno kada se rade pravilno , uz pravilno disanju i pravilnom ritmu sa pravilnom kontrakcijom mišića . To je onaj či kung koji u wing chunu postoji a samo su ga retki iskusili . Postoji veoma dobar razlog zašto se forme rade sporom ritmu . Či sao , zapravo “poon sao“ platforma se radi čim se završi prva forma . Poon sao je samo dril koji služi za strukturalno jačanje onoga što se popularno naziva wing chun motor , odnosno tan-bong-fuk temelj prve forme .Kada se krene sa drugom formom radi se i drugačija platforma či sao drila koja može ali uglavnom ne sadrži poon sao platfrmu u sebi . Ne postoje nikakve sekcije koje se uče na pamet , trener na licu mesta pokazuje šta može da prodje a šts nije dobro raditi , ali strogo definisanih sekcija na čije se uvežbavanje nepotrebno gubi vreme nema  . “Tehnike“ ne da ne postoje , nego nikad nisu čuli za tako nešto. Navuče se kaciga i rukavice i eto tehnika ,drugačije se tehnike ne vežbaju . Nema nikakvih komplikovanih stvari , gleda se da se sve što više pojednostavi , da bude lakše za učenje i vežbanje . Nivo veštine se ne ocenjuje kroz uvežbanost komplikovanih drilova već kroz nivo kontrole sopstvenog tela , stepena izgradjenosti strukture i njegog pravilnog korišćenja kroz forme, či sao i sparing .Nikoga ne zanima kako izgeda to što radiš sve dok je tehnički ispravno. Nema rangova ,sertifikata , klanjanja , pijenja čajeva , klečanja , udaranja čelom o patos , grandasterskih slika po zidovima , šarenih pidžama, nema ogovaranja , praznih priča ,laži , podmetanja i ostalih gluposti , ali ima zdravog humora i normalnih svakodnevnih priča . Ima medjusobnog poštovanja i više od toga , ima ogromne podrške , jer je svima stalo da svako bude što bolji jer će na taj način svi bolje i brže napredovati . Ima i neusiljene i prirodne ljubaznosti koja dolazi iz medjusobnog poštovanja stečenog kroz ozbiljan i naporan rad . Eto , to su samo neki detlji tradicionalnog Wing Chun treninga.

BY: Vlada Zlatić

Najstariji Wing Chun

Najstariji poznati Wing Chun stil se vezba na Tajvanu . O ovom stilu sam vec pisao ranije a sada bih se osvrnuo na istoriju i kako nam ovaj stil uz najnovija otkrica vezana za nastanak i razvoj wing chuna menja pogled na wing chun . Elem , najnovija istrazivanja smestaju pojavu vestine koja ce kasnije wing chun u period druge polovine 16.veka u grad Ningbo na severnoj granici Fudjian provincje . Covek kome se pripisuje formiranje protostila koji ce kasnije postati wing chun je Zhang Songxi (c. 1520- c.1590). Ovaj stl , iako bezimen je imao sve karakteristike i osnovne principe danasnjeg wing chuna . Ono sto se mora napmenuti jeste da iste osnovne  principe wing chun deli sa Bak Mei , Chow Gar i Stilom Belog Zdrala . Ovi stilovi su i vizeulno jako slicni u aplikaciji a wing chun i beli zdral dele i isto ime ( yong chun na mandarinskom ) . Sve ukazuje da su se ovi stilovi razvili iz istog izvora i kasnije nastavili razvoj i specijalizaciju samostalno sve vise se udaljavajuci jedan od drugog. Bez obzira na sve cak i na prvi pogled se vidi da ovi stilovi defintivno dele isto poreklo . I dok se Bak Mei , Chow i Fosanski Wing Chun pod tim imenima prvi put nalaze tek oko 1850 i kasnije , beli zdral se pod tim imenom javlja ( wing ili weng chun ) javlja stotinu godina ranije , negde oko 1750 u Fudjian provinciji. Zna se da je  weng ili wing chun( stil zdrala) prvi put donet u Fosan negde pred kraj 18 veka u trupu opere crvenih camaca. Od tada pa do Taiping revolucije imamo podatke da je vise ljudi donelo svoj Weng Chun (Wing Chun, Yong Chun) u operu crvenih camaca iz Fudjian provncije. Mi danas ne znamo radi li se istom stilu ili sto je mnogo verovatnije o razlictim stilovima Weng( wing, yong) chuna i takodje ne znamo radi se zaista o stilu belog zdrala ili nekom drugom i drugacijem stilu. Najsigurnije je pretpostaviti da se radi o stilovima belog zdrala jer pre 1850 pod imenom weng(wing ili youn) chun su se javljali samo stilovi belog zdrala . Ili se makar tako mislilo .

Sasvim slucjno sam otkrio da postoji jedan stariji stili wing chuna koji se radi na Tajvanu i koji potice iz Fudjian provicije. Na Tajvan je donet 1662 godine tokom Koxingine kampanje oslobadjanja Tajvana od portugalskih zavojevaca . Od momenta pada Tajvan pod vlast Mancua svi stilovi borenja ukljujuci i ovaj su se vezbali u tajnosti. Cak i danas , ovaj stil je polutajni i vezba ga svega 10 tak ljudi koji su povezani rodbinski ili su im preci bili clanovi tajnog drustva „neba i zemlje“ . Sam stil,makar ono sto sam video ima sve karakteristike modernog wing chuna , svi glavni atributi i principi vestine su tu . Sa druge strane neke stvari su mnogo drugacije ili preciznije arhaicnije . Pre svega ovaj wing chuna ima i „Long bridge “ i „Short bridge“ pristup . Ima 12 formi od kojih ni jedna ni najamnje ne podseca na forme koje uobicajeno vezujemo za wing chun . Ne rade seleptir macevi i duga motka koji su karakteristika Fosanskih stilova i nalazimo ih u svim stilovima tog podrucija a veoma retko u stovima iz drugih krajeva Kine. Od oruija se koriste dve metalne palice koje su duzine oko 50-60 cm , koplja , helebarde i jos neka druga arhaicna oruzija kojima ne znam ime. Forma lutke je takodje stara , nema jasno odvojenih sekcija i leva i desna strana se n rade paralelno , vec se tehnike razlikuju sto je krakteristike starijih stilova . U aplikaciji i tehnikama ovaj stil je definitivno wing chun i nema razlike u taktici, tehnici , prilazima , itd.

Sta nam samo postajanje ovako starog stila govori ? Da sve price o poreklu i originalnosti pojedinih stilova wing chuna a koje smo imali prilike da cujemo u poslednjih 30-tak godina padaju u vodu . Iako je „operni wing chun“ sa svojim prepoznatljivim formama preko Yip Mana i Brus Lija svakako najpoznatiji i najpopularniji ne moze se vise ignorisati cinjenica da postoje starije verzije stila koje nisu prosle „specijalizaciju“ na brodovima opere i da jos uvek neguju veci broj formi i oruzija koji su zbog specificnost zivota na brodovima odbaceni i preakovani u „manji format“ daleko pogodniji za ucenje, vezbanje , laksi za majstoriranje i realnu upotrebu i preko svega izuzetno pogodni za upotrebu na ogranicenim prostorima brodova i uskih ulica Guandogskih sela i gradova .

Nadam se da ce buducnost otkriti jos ovakih dragulja medju borilackim stilovima koji nas vode u proslost i daju nam mogucnost da vidimo kako se kung fu vezbao pre nekoliko stotina godina.

BY:Vlada Zlatic

Istorija Wing Chuna u svetlu istorijskih cinjenica

Istorija Wing Chuna je ispricana mnogo puta , svaka linija , svaka skola ima svoju verziju. Po pravilu , onaj ko prezentuje pricu je jedini originalan, ili je makar najoriginalniji i jedini je naslednik i punopravni predstvanik stila . Cesto , ljudi koji su ucili u istim skolama kod istih ucitelja imaju potpuno razlicite istorije vestine . Svedoci smo da se istorije jednog te istog stila menja tokom veremena u skladu sa trenutnim trendovima i uverenjima vecine vezbaca kojima se podilazi „stimovanjem “ porekla stila . Isotrija koja se prezentuje zapravo nije istorija vec legenda pomesana sa marekintgom u cilju slanja odredjene poruke . Pogledajmo sta zvanicna nauka kaze o istoriji Wing Chuna.

 

Podjimo redom . Gotovo sve istorije ukljucuju „pet predaka“ , licnosti odgovorne za kreaciju ne samo Wing Chun-a vec svih juznih stilova borenja bez izuzetka . Borci za slobodu koji su preziveli razaranje manastira Juzni Saolin i rasuli se na sve strane bezeci od zavojevca sireci borilcake vestine . Ng Mui, Miu Hin, Fong Doe Duk , Bak Mei i Chi Sim su nezaobilazne licnosti u istoriji svih juznih stilova kung fu-a . Pogledajmo malo sta nauka kaze o njima . Polovinom 80-tih godina proslog veka kineski istoricari su izveli detaljno istrazivanje „pet predaka“ i ispitali i proucili sve dostupne izvore podataka i materijalne dokaze . Njihov jedinstveni zakljucak je da pet predaka nikada nisu postojali , da se radi o legendarnim licnostima i otkriveno je tacno mesto i priblizno vreme nastanka ove legende . Legenda se javlja na samom kraju 18-tog i pocetkom 19-tog veka i to iskljucivo u usmenoj formi .Legenda nije poznata van Fudjian i Guandong provincija .Uloge koje pet predaka imaju u legendi o Juznom Saolinu su se menjale tokom vremena . Glavni negativac i izdajnik je bila Ng Mui sve do pocetka 20 veka i uspostavljanja republike. Bak Mei postaje glavni negativac tek 20-tih godina 20. veka jer je istoimeni stil borenja koji se njemu pripisuje bio izuzetno popularan kod kriminalaca koji su bili izuzetno brutalni u obracunima sa konkurencijom i vlastima . Prvi put se predaka u pisanim dokumentima javljaju tek poctkom 20 veka . Kao integralni deo i nastavak legende o Juznom Shaolinu , prica o pet predaka je imala sasvim odredjenu ulogu u vremenu nastanka i ne moze se ispricati bez objasnjenja price o Juznom Saolinu.

 

Juzni Saolin, mesto oragnizvanja pokreta otpora protiv mongolskih zavojevaca i „kuhinja“ u kojoj su „skuvani“ svi juzni stilovi borenja .Mesto gde su pet predaka organizovali milion ljudi kko bi se borili za slobodu i kreirali najbolje borilacke sisteme Kine .Mnastir je predstavljao i kulturno i obrazovno sediste juzne Kine vekovima da bi na kraju zbog antidinastickih aktivnosti bio potpuno unisten.  Deatljna areholoska istrazivanja pokazuju da Juzni Saolin nikada nije postojao . Ne postoje nikakvi materijalni dokazi , ni jedan jedini kamicak koji bi ukazivao na postojanje juznog Saolina. Dalje , detaljna istrazivanja pokazuju da se jedno tako znacajno kulturno i obrazvono mesto koje je postojalo vekovima ne pominje u zvanicnim dokumentima niti jedne od predhodnih dinastija . Takodje ne postoje nikakvi dokumenti o vojnoj kampanji protiv manastira koja je po legendi trajala mesecima sto je prosto nemoguce za inace azurnu i detaljnu vojnu administraciju Mancu dinastije . Dakle ni materijalnih ni pisanbih dokaza nema koji bi ukazali na psotojanje manastira Juzni Saolin. Prvi pomen manastira se poklapa sa prvim pominjanjem pet predaka i najranija pojhava legfnde se smesta na sam kraj 18-tog i pocetak 19-tog  veka.

 

Sta nauka kaze o poreklu legende o „pet predaka“ i Juznom Saolinu . Kraj 18. i pocetak 19. veka je obelezen pojacanom revolucionarnom aktivnoscu . Sirom Kine se organizuje pokret otpora  koncipiran na sistemu tajnih drustava . Tajna drustva nisu saradjivala medju sobom vec su pojedicano oragnizovala revolucionarne celije i borila se onoliko koliko su bila u mogucnosti . Bilo je i ozbiljnih vojnih akcija poput Taiping revolucije sredinom 19 .  veka kada su clanovi opere crvenih camaca osvojili Fosan i delova Guangzoua i na skoro godinu dana uspostavili republiku , kovali svoj novac , pisali zakone… Najvece i najbolje organizovano tajno drustvo na jugu Kine je bilo „drustvo neba i zemlje“ . Stab i rukovodstvo ovog drustva bilo je na Tajvanu u gradu Tainan . Tainan je bio jedini grad na Tajvanu u to doba , vazno trgovinsko i saobracjano cvoriste sa vrlo slabom kontrolom od strane centralne vlasti . Unutrasnjost ostrva je bila prepustena samoj sebi jer centralna vlast nije imala nikakvu kontrolu nad najvecim delom teritorije Tajvana koju su kotrolisalo Hakka i Hoklo kinezi i domorodacka plemena lovacana glave. To je revolucionarima omogucavalo gotovo nesmetan rad i lako sklanjanje od progona vlasti u slucaju potrebe . Kao sto je vec receno pocetak 19. veka je obelezila ziva antidinasticka aktivnost . U cilju ujedinja tradicionalno nepoverljivih i razjedinjenih porodicnih klanova rukovodstvo “ drustva neba i zemlje“ lansirali su legendu o Juznom Saolinu i pet predaka kako bi im dali zajednicko poreklo i osecaj zajednickog cilja . Pord toga ova legenda je imala i jedan sasvim drugciji cilj . Prica je sadrzala sifre , tajne kodove koje su revolucionari koristili radi medjusobnog prepoznavanja . Prica ispricana na poseban nacin, odredjenim redosledom uz koriscenje posebnih reci na odredjenim mestima je upucenima otrkrivala pripadnika pokreta otpora . Stroga konspiracija je bila i te kako potrebna jer su se vlasti obracunavale sa revolucionarima izuzetno surovo , ubijajuci ne samo pobunjenika vec i porodicu do 9-tog kolena , sve  koje bi uspeli da nadju . Mesto nastanka legende o Juznom Saolinu i pet predaka je poznato i jako dobro ocuvano , nalazi se u centralnom delu grada Tainan . Radi se o taoistickom hramu koji je sluzio kao glavni stab tajnog „drustva neba i zemlje“

 

 

 

Yim Wing Chun je nezaobilazna figura u vecini istorija razlicitih stilova  kojoj se pripisuje kreacija stila koji po njoj nosi ime . Ucenica Ng Mui , neverovatan borac i izuzetna lepotica , bas kako legendi i dolikuje. Kao i u predhodnom slucaju nema nikakvih dokaza o postojanju osobe pd tim imenom a legedna o nastanku Wing Chuna je gotovo identicna sa nesto starijom legendom o nastanku istoimenog stila belog zdrala iz Fidjian provincije . Nije nikakvo iznenadjenje sto stil iz Fosana nosi isto ime ( Wing Chun) kao i stil belog zdrala iz koga je nastao i sto je legenda o nastanku uz promenu imena gotovo identicna . Ime Yim Wing Chun zapravo je skracnica jedne duze fraze i koriscena je kao lozinka medju clanovima opere crvenih camaca gde je stil nastao a koji su bili clanovi tajnog drustva neba i zemlje u drugoj polovini 19 veka .Skraceica Yim Wing Chun je oznacavala “ ponovno rodjenje Ming dinastije“ .

 

Sta znamo o stvarnoj istoriji WIng Chun-a . Pouzdano znamo da su prvi ljudi koji su trenirali ono sto danas nazivamo wing chunom bili Leung Jan, Fung Siu Chung , Fok Bo Chuen i Yik Kam . Najstariji od svih je bio Leung Jan. Samo ime , Wing Chun se koristi od kraja 19. veka, nema dokaza da je Leung Jan ili bilo ko od pomenutih majstora prve generacije koristio ovo ime i ne znamo kako je zapravo Leung Jan nazivo svoju vestinu . Leung Jan i Fok Bo Chuen su ucili kod istog ucitelja, clana opere crvenih camaca , i radili su identicnu vestinu . Fok Bo Chuen je kasnije doucio vestinu kod drugog majstora , clana crvene opere , ucitelja Fung Siu Chunga . Leung Jan je takodje doucio vestinu kod treceg majstora, clana crvene opere, koji je ucitelj Yik Kam-a . To je ono sto znamo iz usmenih predanja ovih linija vestine. Ne postoje dokazi da su njihovi ucetilje ( Dai Fa Min Kam, Leung Yee Tai i Wong Wah Bo )zaista postojali , ostaje da verujemo na rec da leung jan i kompanija nisu lagali o tome . Ono sto se zna jeste da je WIng Chun kao stil formiran od strane clanova fosanske opere negde u prvoj polovini 19 .veka modifikacijom starijeg stila belog zdrala koji je donet od strane glumca LI Man Mao-a sa Tajvana i modfikovan za borbu na camcima jer su clanovi opere najvise vremena provodili upravo na brodovima.  Razvoj i licnosti wing chuna se od vremena Leung Jana , Fok Bo Chuena i Fung Siu Chinga uglavnom znaju . Leung Jan je umro na samom pocetku 20 veka , a ostali nesto kasnije i znaju se njihovi ucenici, kao i ucenici njihovih ucenika. Takodje se zna da nema nikakvog pomena vestine po imnu wing chun u provinciji Guandong pre druge polovine 19 veka a istoimena vestina se javlja u Fudjijan provinciji nekih 100 godina ranije odakle se prosiriono na Tajvan i Guandong nesto kasnije .

Kao sto vidimo , stvarna istorija vestine je daleko razlicita od legendi koje se danas pricaju i potpuno neosnovano uzimaju za istinite…

By: Vlada Zlatic

Stvarajmo moralne veličine inače prizemnost će odneti pobedu…

Ving Čun ili u to vreme osamdesetih kada sam samo znao za Kung Fu i Karate, bio je Wing Tsun i Leung Ting. Gle čuda, ima i drugih majstora osim Bruce Lea. E već kasnije uz pomoć učitelja Slavka Truntića otvara se svet istine i novih saznanja da je Kung Fu samo opšti naziv a da ima bezbroj njegovih stilova. U Srbiji opšta tema je samo Ving Čun kao da je on opšti naziv a ne Kung Fu.

mir2806

Ne znam da li bih trenirao Ving Čun da je u to vreme u Srbiji ( Jugoslaviji) postojao drugi izbor kineskih veština. Svakako da bih trenirao Bogomoljka stil Kung Fua, Pa Kua Čang ili neki drugi… Kako je dugo vremena vladalo neznanje da je Karate samo Šotokan stil, tako stičem utisak da u Srbiji vlada neznanje da samo postoji Ving Čun. Treba gledati šire u svemu, ne smemo biti uskih pogleda. Ja lično sam u Ving Čunu još malo pa će i dvadeset devet godina. Ipak, ne mogu da budem izričit i samo forsiram svoj stil, daleko bi bilo lepše da u Srbiji ima i drugih sistema osim Ving Čun linija. Moj prijatelj i saradnik Vlada Zlatić živi na Tajvanu, i tamo je sreo mnoštvo stilova i video koliko se svi oni poštuju između sebe. Nekada sam se ložio na Tai Či, danas ga nikada ne bih vežbao jer koliko mogu da vidim i tu ima sto nekih linija, podela i previše filozofiranja za nešto što ima doktrinu jednostavnosti.  Bar ja tako stičem utisak kao posmatrač sa strane. Sve se komplikuje pa i u mojoj Ving Čun branši.

Opšte stanje u borilačkim veštinama a pogotovo u kineskim kod nas je da svako bije u svoju tamburu i želi samo njegova da se čuje. Šta je poenta vežbanja? SAMOODBRANA! Da, baš to ali danas je i taj vid opredeljenja ismejan i omalovažen. Danas se sve gleda kroz MMA! Ja samo postavljam glasno pitanje, a čemu služi MMA u svakodnevnom životu? Zar je to jedino merilo realne samoodbrane? Naravno da nije. MMA je miks svega u kavezu pred gladnom publikom. Dva čoveka biju se i krvare na opšte zadovoljstvo publike, sponzora i piplmetara televizija. MMA borci su fantastični, ali njihov život je sasvim drugačiji od svakodnevnog. Neki Pera radi svaki dan po osam ili dvanaest sati u firmi, dođe kući, ima obaveza dal’  sa decom ili nečim drugim, izdvoji predveče neko vreme i trenira karate, Ving Čun, džudo ili šta ti ja znam još… 90% ljudi, građana ove države neće imati hvala Bogu nikada neki ozbiljan duel sa nekim i tuču. Nije bre ljudima do bahtanja sa policijom, sudijama, kaznama i zatvorima. To se nekako potiskuje kao činjenica i istina! Svakako da niko neće zbog toga dopustiti da ga neko maltretira ali i jedna i druga strana je svesna posledica. Ja kao trener ne mogu klince ložiti na besmrtnost i nedodirljivost, ali mogu im predočiti činjenice realnog života. Neverovatno kiliko možemo kroz borilačke veštine klince usmeriti na prave vrednosti, da poprave ocene u školi, da se zanimaju za mnoge druge lepe stvari, a ne samo usko gledanje JA – JA i JA!!!  Opet, klince pojedini lože na grubost, na podsticaj poriva dokazivanja pa se oni često po školama tuku razmišljajući prizemno. Da li smo svesni odgovornosti? Da li su nam bolji učenici koji prave probleme van treninga ili oni koji su normalni i žive normalno? Da li je normalno da dete maltretira drugu decu? Naravno da nije! Što se mene tiče uvek izričito kažem učenicima: “ Ovo što te učim nije da bi se ti šepurio i izazivao tuče, čujem li, a čuću, ako druge izazivaš i ponašaš se kao dripac, letiš odmah iz škole! Proveriću ti i ocene u školi, raspitaću se kako se ponašaš u svakodnvnom životu, meni barabe ne trebaju niti ja želim da ih stvaram“! I to je osnovno pravilo kod mene i ja ga se držim čvrsto.

E sad, šta i kako se uči? I tu se ide iz krajosti u krajnost. Naravno, ako već učiš veštinu borenja, uči je kako to dolikuje ili nemoj je učiti. Bez obzira o prethodnom mom izlaganju, daleko je tragično da se veštine ne predaju na realan način. Treniraš Ving Čun a nisi naučio principe, stekao strukturu, refleksiju i nemaš razivjen osećaj pravog udarca, pa ti onda bolje da igraš domine kući ko čovek!  Opasno je nekome pokazivati veštinu borenja bez realnosti. Ne možeš zamlaćivati učenike sa pričama o tajnim tehnikama, o pipkastim smrtonosnim udarcima, pa to je bre smešno. Neka oseti surovu stvarnost u trening i daleko će više poštovati veštinu i nečiji trud.

Teško je danas mladoj deci predočiti vrednosti veštine, putokaze moralnih ciljeva. Kako se suočiti sa silnim video klipovima koji propagiraju nasilje? Gledao sam naloženu decu kako lome ruke i dave se jerjedno vreme biše popularni kečeri. Jedva sam im objasnio da je sve to vešta gluma i jedna opšta prevara al’  dobro uigrana. Zamislite kako u njihovim mladim, nezrelim vijugama se odigrava uticaj MMA kaveza i krvoliptanja? Medijska loženja služe da bi se zarađivale pare. Ne verujem da su MMA borci izopačena čudovišta ali trendovi medija ih prikazuju kao nakaze koje iz čista mira nekome otkinu glavu. Na žalost uz takve medije stasavaju nam i deca, a mi koji pokušavamo prikazati drugačije veštine borenja ispadamo seka – perse… Deca nemaju pojma ako nekome polomiš kosti da ideš u zatvor, da ćeš plaćati sudske i bolničke troškove i provesti izvesno vreme iza rešetaka. Mizerija nam podstiče one najniže porive čoveka. Moramo se malo zamisliti o posledicama. Kakvu omladinu stvaramo za budućnost. Da li je normalno da stasavaju nasilnici, siledžije u društvu? Anarhija je bila vazda zlo, zašto onda zbog para stvaramo takve ljude? Sujetni učitelji da bi privukli što više sebi učenika ( zarade ) ne gledaju na posledice dok lože učenike protiv drugih trenera i tu izbija ona nesvesna mržnja međ’  decom iz različitih škola, zbog nekih idiota koji su kao najme učitelji. Ja se grozim kada vidim po forumima koliko je mržnje među vežbačima. Pa pogledajte na “ Krstarici “ na forumu o borilačkim veštinama koliko je tu ozlojeđenosti. Besmislena prepucavanja, prozivanja? Ono tamo sam posetio neki dan i zaledio se videvši koliko se ljudi mrze i ne poštuju. I eto dokaza koliko te podele nanose posledica po mlade ljude. A za to su krivi i treneri i mediji.  Jako je teška situacija za moral, poštenje i normalan život. Pa ona kampanja devedsetih na relaciji Wing Chun – Wing Tsun je ostavila velike posledice po vežbače. Sujeta i prestiž stvorili su danas duboki jaz među ljudima i mržnju sa ostrašćenim podelama, a zbog čega? Zbog nekog tamo Čeunga i Tinga. Sramota…

krv1

Kako sam  podvukao crtu u Ving Čun estradi, živim opušteno, apsolutno me više ne zanimaju mišljenja i podcenjvanja. Virtuelni kritičari se tako lako sklone ( Delete). Sa onima koji su u stvarnom životu pored mene licem u lice nemam problema jer smo prisutni fizički, a virtuleni kritičari kriju se iza lažnih imena i samo se kuropecaju. Gospodo, trošite reči u prazno ;)

Ako vežbaš, vežbaj to kako treba, ako nemaš gde da vežbaš, vežbaj sam i stvaraj od sebe normalnu ličnost.  Podstičimo prijateljstva, stvarajmo buduće ljude a ne kromanjonce. Podstičimo moralne vrednosti a ne prizemne porive. Život je  onakav kako ga mi živimo a ne kako nam nameću drugi…

7.10.2013.g. Ivan Stefanović

Original vs Modifikacija (dvougao)

cheung naslovnaPre početka želim da jasno kažem da ovo nije pokušaj omalovažavanja bilo koga niti napad na bilo koga već pokušaj da se ispravi nepravda nanesena nebrojenim vežbačima i ljubiteljima Wing Chun-a. Naime gospodin William Cheung je u svojoj knjizi “ Moj život sa Wing Chunom“ naveo razlike između njegovog jednostrano proglašenog „originala“ i „modifikacije“ misleći pri tome na apsolutno sve ostale stilove Wing Chuna. U ranijim tekstovima sam sa istorijske tače gledišta predočio dokaze i činjenice koji u potpunosti pobijaju autentičnost tvrdnje o nekakvom „originalu“ jer ne postoji samo jedna linija Wing Chun-a već nekoliko potpuno odvojenih od kojih su neke vekovima starije od linije koju gospodin Cheung praktikuje i to je dokazano obiljem materijalnih dokaza iz vremena nastanka tih stilova i detaljno proučeno i opisano od strane zvaničnih  istorijiskih istitucija NR Kine . Sada ću se pozabaviti čisto tehničkim detaljima koristeći upravo ona poređenja koja je koristio i gospodin Cheung .

cheung 1

Pođimo redom .

1. Shil Lim Tao ( sam prevod značenja imena forme je pogrešan kao i izgovor ali jezikom se nećemo baviti ).

Dakle u Tradicionalnom wing chunu se noga podiže od zemlje i rotira oko kolena ( ovo nije objašnjeno u knjizi ali ću sebi dati slobodu da detaljnije opišem neke stvari) dok se „Modifikaciji“ stopalo rotira prvo oko pete pa na jastučiću stopala ( neki kažu pogršno na prstima) . Ova tvrdnja je tačna . I dok otvaranje kakvo TWC koristi u svim formama u tzv “ modifikaciji “ isto takvo otavaranje postoji u trećoj formi . Objašnjenje, način upotrebe, aplikacij , su gotovo identične s tom razlikom što u tzv. Modifikaciji ovakvo otvaranje ima jednu dimenziju više i sadrži određene principe kretanja i pokrivanja prostora koji se u „originalu“ ne mogu naći. Sa druge strane, otavaranje u „modifikaciji“ nas uči principima dve vrste rotacije (shifting) koje imaju izozetno važnu ulogu u osnovnoj teoriji na kojoj se zaniva wing chun i jedna služi za kontorlu okretanja centra radi redirekcije i kotrole sile dok druga služi kao generator dodatne sile pri završnici kretnja i pojačava udarac za 50-70 % . Ovoga u „originalu “ nema .

2. Dalje u TWC- u u neutralnom stavu stopala su paralelna a kolena povijena ka unutra, Tvrdi se da je iz ovog stava lako kretati se u svim pravcima. Modifikacija ima stav kod kojeg su stopala okrenuta kao i kolena. Tvrdi se da je iz ovog stava nemoguće napraviti bilo kakvo kretanje. Ovo je netačno na više nivoa a evo i zašto i kako .

- Sa stanovišta anatomije paralena stopala i kolena na unutra su potpuno neprirodan položaj koji oštećuje kolena i skočni zglob. Sa paralelnim stopalima kolena jedino trebaju da se povijaju na napred, što je specifno za obično hodanje i za šta su noge ( kolena , stopala, mišići , tetive ) i prirodno predisponirani . Jednostavno probajte stav i utvrdite koliko je udoban i koliko će vremena proći dok se ne pojave bolovi u kolenima. Sa druge strane stav u tzv. Modifikaciji je nešto sasvim drugo, i ako čovek nije predisponiran da koraca sa stopalima okrenutim unapred ovaj položaj stopala je izuzetno važan za početni stadijum vežbanja veštine i to će ubrzo biti objašnjeno. Dakle sa stopalima okrenutim unutra čitava noga prati taj okret pa su i kolena okrenuta unutra. Ono što je zanimljivo je da kolena ovde nisu neprirodno izvedena iz svog položaja već zadržavaju svoj prirodan ugao i položaj u odnosu na potkolenicu i butinu a zglob koji je stvarno okrenut je kuk i i okrenut samo onoliko koliko je to prirodno dozvoljeno, dakle onoliko koliko se pokreće pri hodanju. Ovaj stav u potpunosti ne opterećuje zglobove a mišiće nogu drži u polukontrankciji pa je izuzetno lako pokrenuti nogu brzo i izuzetno je udoban .

-Sa stanovišta taktičke upotrebe, osnovni stav u tzv. Modifikaciji nije borbeni stav i ne koristi se u borbi. Funkcija ovog stava kao i čitave prve forme je da vežbača upozna sa temeljnim principom veštine koji se zove telesna struktura i na kojem se gradi sve ostalo. Osnovna funkcija neutralnog stava u tzv.  Modifikaciji je da vežbača nauči pravilnom korišćenju sopstvenog tela, izgradnji i jačanju upravo onih mišića koji su potrebni za brzo kretanje i šutiranje kao i da nauči praktikanta kako se telo koristi, odnosno struktura koristi kao generator sile udarca i kako se kroz telo amoritzuje snaga dolazeće sile . TWC nema učenje o telesnoj strukturi.

Sam stav se ne može odvojiti niti proučavati van kompletne prve forme i pravilnog položaja tela (strukture) jer mu ni namena nije da se koristi bez strukture, samostalno. Na ovo se nadovezuju pravilni uglovi ruku i laktova u odnosu na kičmu koja je u posebnom uglu u odnosu na kukove koji opet neraskidivo vezani za pravilan ugao u odnosu na noge. Naravno i vrat, glava , brada su specifično postavljeni u odnosu na kičmu. Sve ovo čini da telo radi kao monolitna celina i zato se ne može osnovni stav posmatrati ovako van konteksta stukture, potrebno je poznavati sistem pa onda o istom donositi zaključke. TWC nema učenje telesnoj strukturi .

3. U TWC-u Tan Sau se radi visoko izgurivanje ispred centralne linije ( praktično), u „modifikaciji“ u knjizi piše nivo izgurivanja sa laktom ispred centra ( nepraktično) šta god to značilo.

Elem , u Wing Chun-u u Kini, Hong Kongu, Tajvanu ne postoje blokovi već pozicije ruku. Tan sao, Bong sao … nisu blokovi već pozicije.  Zašto je ovo važno?  Zbog tehnologije korišćenja alata veštine. Dalje, može se videti da je pozicija TWC Tan sao bloka takva da je nadlaktica paralelna sa stopalom, podlaktica pod uglom od 45 stepeni i čitava ruka je u linji ramena što znači da je lakat van tela. U “ modifikaciji“ se blokovi izvode tako što je lakat uvek ispred tela, uvek telo podupire ruku. Zašto? Zato što ruka van tela odnosno lakat svu energiju udarca dočekuju i amortizuju samo snagom mišića ruku dok ako je lakat ispred tela energija odlazi u telo a kako znamo čitavo telo je mnogo jače i ima mnogo više mišića nego jedna ruka sama. Pravilan Tan sao je gotovo nemoguće „polomiti“ sve dok je linija podlaktice i lakta poduprta telom. Čim se nađe van tela blok gubi efikasnost. Šta Tan sao zapravo predstavlja „modifikaciji ‘  objasniću  detaljno .

Tan Sao-izvorište svih tehnika, osnovna alatka strukture i rečnik osnovnih prinicipa veštine. Bez obzira na način izvođenja i varijantu bloka svi reprezentuju iste principe imaju istu upotrebu a ispravnost izvođenja zavisi od odnosa lakta prema centru tela i odnosa podlaktice prema laktu a ne od visine bloka što u suštini znači da su svi strukturalno isti. Postoji 6 vrsta Tan sao bloka ali će se ovde govoriti samo o osnovnom obliku iz prve sekcije prve forme. U čisto tehničkom smislu Tan Sao je „otac i majka“ svih ostalih tehnika. Pravilno razumevanje i ispravno tehničko izvođenje Tan sao bloka je preduslov za pravilno razumevanje i ispravno izvođenje svih ostalih tehnika. Jedan od kreatora veštine je dobio ime po ovom bloku, Tan Sao Ng je legendarni borac crvene opere za koga se kaže da je znao preko 1000 razlicitih aplikacija Tan Sao bloka .

-Borbena upotreba ovog bloka je raznolika mada najbolje rezultate daje protiv direktnih pravolinijskih napada po centralnoj liniji. Može se koristiti i koristi se i kod kružnih napada uz pravilno postavljanje strukture prema dolazećoj sili koja zahteva ogovarajući odnos uglova centra prema dolazećoj sili sa jedne strane i centru napdača sa druge .

-Tehnologija delovanja Tan sao bloka je takva da deo dolazeće energije upije (oko 10 %), deo rasipa (oko 10 %) i najveći deo skreće (oko 80%). Ovakvim načinom razrešenja problema dolazeće energije Tan sao nas uči osnovnim principima delovanja svih Wing Chun blokova i razrešenja problema dolazeće energije. Uči nas da se dolazećoj sili ne suprotstavljamo direktno već silu skrećemo, upijamo ili rasipamo. Wing Chun blokovi (mada pravog bloka u Wing Chunu nema već se ovaj termin koristi u nedostatku boljeg) se zasnivaju na ovim temeljnim principma menadžmenta dolazeće energije. Viši nivo razumevanja Tan sao bloka ukazuje za princip usmerenosti prema napred, traženje i uspostavljanje „mosta “ i „otvaranje“ protivnika odnosno stvaranje slobodnig porostora u protivnikovoj odbrani kako bismo nesmetano plasirali udarac kroz načine delovanja u momentu kontakta što je opisano napred. Ovi principi su detaljno objašnjeni i obrađeni u drugoj formi ali se njihova osnova nalazi u prvoj formi u načinu izvođenja i upotrebe Tan sao bloka .

-Sa stanovišta strukture Tan sao ima višestruku ulogu. Pre svega, odnos lakta i podlaktice nas uči pravilnom struktuiranju svih Wing Chun blokova. Tan sao nam definiše strukturu svih blokova, definiše položaj lakta u odnosu na centar koji je isti za gotovo sve blokove i ako je ispravan struktura tela daje potporu svakom bloku i na taj način umanjuje potrebu za sirovom fizičkom snagom pri aplikaciji istih. Pravilno i lagano izvođenje Tan sao bloka predstavlja osnovni alat za razvoj strukture odnosno razvijanja i učvršćivanja muskulature na odgovarajući način. Pored toga ovakvim vežbanjem stičemo finu kontrolu sopstvenog tela odnosno centra mase i kroz Tan sao, koji ako se pravilno izvodi energetski je usmeren napred, mi učimo kako da projektujemo (prenesemo) i fokusiramo sopstvenu masu i shodno tome ekvivalentnu količinu energije na protivnika.

-Sa stanovišta chi kunga ovo je početak akumulacije kontrole chi energije odnosno početak chi kung sekcije forme koja je ukomponovana zajedno sa svim ostalim, napred pomenutim stvarima.

4. Fuk sao . U TWC se fuk sao radi izgurivanjem duž centralne linije sa dijagonalno postavljenom šakom a u modifikaciji sa horizontalnom postavljeno šakom. Gospodin Cheung ovo objašnjava tako što kaže da dijagonalno postavljena šaka blokira udarac i ne dozvoljava mu da prođe a horizontalno postavljena šaka ne može da zaustavi ruku.  U stvarnosti položaj šake je nebitan i ono što zaista blokira, zapravo skreće dolazeći udarac je ugao unutrašnje strane podlaktice, tu položaj šake ne igra nikakvu ulogu. Opet, TWC nema učenje o strukturi tela pa je moguće da je njihovo objašnjenje zbog toga drugačije. Inače fuk sao je jedan od delova „wing chun motora“ uz tan sao i bong sao ali objašnjenje ovoga prevazilazi okvire i potrebe ovog teksta.

5.Gum sao ( donji blok)- U TWC-u se ovim blokom odguruje od tela u modifikaciji se gura dole pored tela. Observacija je da ovakav način izvođenja bloka u realnosti kod modifikacije nije praktičan. To bi zaista bilo istina kad bi se borili u osnovnom stavu i bez kretanja ukopani u mestu. Kao što je vec rečeno svakblok mora da bude u skaldu sa strukturom tela i poduprt istom. Ovaj blok se izvodi na specifičan način kada se kretanjem dođe pod određeni ugao u odnosu na protivnika i onda se blok aplicira tako da je telo iza lakta i daje mu punu snagu, isto tako u aplikaciji Gum sao blok odguruje dolazeću silu od tela i na dole pod uglom  (princip multivektora i kontrole protivnikovog centra kroz aplikaciju bloka i redirekciju sile ). Dakle, nema ništa pogrešno u izvođenju ovog bloka samo je potrebno poznavati principe veštine i načine upotrebe specificnih blokova u situacijama za koje su i namenjeni .

 

6. Bong sao ( krilni blok) – TWC ga izvodi tako što je lakat iznad ramena i ruke, zglob i šaka su sjedinjeni. U „modifikaciji “ lakat je paralelan ramenu a ruka savijena što čini da se lakat pridružuje zahvatu, isto tako je dosta ranjiv. Ovo nije tačno po više osnova. Prvo ogroman broj „modifikacija “ iz Kine, zapravo gotovo svi imaju visoki bong sao, neki stilovi imaju vrlo specifican visoki bong sao koji u TWC- u ne postoji a izuzetno su efikasni. Drugo, potpuno je netačno da se bong sao blok izvodi ovako kako je rečeno. Lakat nije paralelan ramenu već se nalazi ispred tela a zglob korena šake se nalazi u centru. Struktura tela nam nalaže da svaki blok bude poduprt telom tako što će lakat biti ispred tela, nikako iznad ili pored. Na taj način uz pravilnu strukturu blok je „zaključan “ i može da primi i absorbuje značajno jači udarac nego kad je lakat van tela. Ne da da ovakav blok nije ranjiv nego upravo surotno. Dalje, ovde je pokazano nepozavanje taktike korišćenja bong sao bloka u tzv“ modifikaciji“. Dakle u ‘modifikaciji“ bong sao nije samostalni blok, nikada se ovim blokom ne započinje akcija , nikada nije inicijalni ( prvi blok), Bong sao označava promenu , prelaz iz pozicije u poziciju, popravljanje grešaka i odranu od  iznenadnih sekundarnih napada. I pored svega ovoga, blok je u aplikaciji izuzetno snažan jer kao i kod ostalih blokova čitvo telo stoji iza njega. Ukoliko je lakat van tela, odnosno iznad ramena čitava sila dolazećeg udarca se prima na mišiće i ligamente ruke i onda to postaje deo snage , tj ko ima jače mišiće .

7. Garn sao ( blok ukrstenim rukama). U TWC-u pokret izlazi iz centralne linije i završava se na sredini tela i daje savršenu zaštitu . Pokret ide preko tela i završava se sa strane, ostavlja telo potpuno otvoreno. Ovde je ponovo pokazano nepoznavanje značenja i upotrebe ovog bloka. Ne bih komentarisao način upotrebe i objašnjenje koje se koristi u TWC-u već želim da se koncentrisem na “ modifikaciju“ . Prvo, ovaj blok se nalazi u trećoj formi i ima sasvim određeno značenje i način izvođenja. Prvo i pre svega ne ide preko tela niti ga ostavlja otvorenim. Ovde je objašnjeno kao da se iz osnovnog stava ne pomerajući  maše rukama levo desno što nije istina. Ruke su na sredini tela a ovaj blok se radi ili uz rotaciju ili uz promenu stava korakom. Dakle promena ugla našeg kompletnog tela u odnosu na protivnika dok su ruke stalno na sredini čuvajući telo u potpunosti. Drugo , ovo nije blok koji se izvodi kao takav i svako ko pokušava da nađe aplikaciju za ovakav blok je na vrlo niskom nivou razumevanja veštine. Kod ovog bloka imamo konastatno menjanje Tan sao u Kan sao i Kan sao u Tan sao. Ovo nas  konrektno uči principima prelaska po „kapijama “ po visini, dakle sa gornjih na donje i sa donjih na gornje a sami blokovi Kan i Tan na izlasku na spoljne kapije sa unutrasnjih i ulasku sa spoljnih na unutrašnje a sve u zavisnosti od taktičke situacije . Dakle , jasno je da ovaj blok ima sasvim određenu nameru i jasno je čemu nas u formi uči  a to svakako nije ono što je gospodin Cheung naveo.

 

8.Palm strike ( udarac dlanom). U TWC-u zglob je učvršćen da bi izbegao povrede u “Modifikaciji“ zglob se često povija unazad što često dovodi do istegnuća tetiva. Za ovo mogu samo da kažem da je izmišljotina. Ne znam koji se to zglob povija unazad kod udarca dlanom, voleo bih da je ovo jasno objašnjeno . Zna se kako se izvodi udarac dlanom i mehanizam ovog udarca je manje više isti u svim kung fu stilovima.

 

9 . Vertikalni udarac. U TWC-u pesnica, zglob i podlaktica su sjedinjeni kako bi maksimalno zaštitli zglob i isto tako obezbedili preciznost i efikasnosnt udarca. U “Modifikaciji“ pesnica je nagnuta što često dovodi do istegnuća zgloba i gube se tačnost i efikasnost završnog udarca. Ovde imamo više stvari da objasnimo. Pre svega postoji samo jedan ispravan položaj ruke pri izvođenju ovog udraca i to je gospodin lepo opisao, svako krivljenje zgloba šake je pogrešno. Istina je da mnogi „modifikanti“ rade pogrešno ovaj udarac kao što je istina da je to uglavnom u Evropi i Americi , ja nigde nisam video na istoku da se direkt izvodi na napred opisani pogrešan način. Sa druge strane video sam dosta TWC majstora koji takođe krive šaku kod izvođenja ovog udarca pod raznim uglovima u svim fazama udarca. Dakle, radi se o podmetanju, zna se kako se izvodi ovaj udarac a u svim stilovima ima ljudi koji ovo ili nisu dobro shvatili ili imaju sopstvene ideje o načinu izvođenja ali to nije zvanično učenje i tako zvaničan sistem ne radi. Postoji još  jedna stvar koja se tiče ovog udarca a to je ponovo struktura. Da bi ovaj udarac imao punu snagu mora se imati pravilna struktura tela i mora se znati kako se ona razvija i koristi kod udraca . TWC nema učenje o strukturi te se udarac izvodi samo snagom tricepsa. Mnogi  shvataju nedostatak snage i onda prelaze na bokserski način izvođenja udarca rotacijom kukova što nije pogrešno jer nas druga “ Modifikartoska “forma uči i tome ali osnovni udarac se mora izvoditi uz korišćenje strukture tela. Dakle puna snaga direkta se dobija samo pravilnom upotrebom tela a ne lansiranjem udraca samo snagom tricepsa .

 

10. a) neutralan polozaj – vec objašnjeno na početku teksta.

b) Neutralan bočni stav. U TWC-u ovo je stav koji se koristi pre kontakta sa protivnikom, težina je ravnomerno raspoređena na oba stopala dozvoljavajući manevrisenje.b U modfikaciji ovaj stav ne postoji a ako postoji težina je na zadnjoj nozi onemugućavajući manevrisanje. Prvo, svi stilovi imaju ovaj stav . Tzv “ Modifikacija “ ne samo da ima ovaj stav već ima i dve vrsta kretanja koja u TWC-u ne postoje a vezane su specifično za ovaj stav. Isitina je da neki stiovi  preferiarju raspored težine na zadnjoj nozi ali to je više izuzetak nego pravilo, ogromna većina stilova ima raspored težine 50-50 % mada nisu slepo ograničeni time pa raspored menjaju u odnosu na situaciju jer nekad treba i skočiti, i kleknuti i čučnuti i preneti težinu i na prednju nogu ili na zadnju, borba je neredvidiva i svako ograničenje je opasno jer nikad ne znamo šta će nam zatrebati.

c) Položaj ispred ili iza ( prednji i zadnji stav ) – U TWC- u ovo je stav koji se koristi pri kontaktu i situacijama razmene  težina je ravnomerno raspoređena na oba stopala dozvoljavajući manevrisenje . U modfikaciji težina je na zadnjoj nozi onemugućavajući manevrisanje. Opet netačno! Kao što je već rečeno gotovo svi stilovi imaju ravnomeran raspored težine 50 -50 % na obe noge a onda se u kontaktu i razmeni situacija menja iz trenutka u  trenurak i to važi kako za navodni “ Original “ tako i za navodnu “ Modifikaciju “ .

ceung knjiga 2

11. T položaj . U TWC-y T položaj je međuvremeni položaj izveden iz koraka u stranu. Težina je na zadnjoj nozi tako da se prednja može iskoristi za napad i odbranu kada je to potrebno. “ Modifikacija “ nema T položaj.  Nekoliko stvari ovde bodu oči . Prva, postoje modifikacije koje ne samo da imaju T položaj i T korak nego i obilato koriste u najrazličitijim varijantama, recimo Pao Fa line Sistem, Tajvanski Wig Chun da pomenemo samo neke . Yip Manov klasičan Wing Chun poznaje T korak ali ga izuzetno retko koristi,  gotovo nikada jer distanca borenja „Modifikacije “ je takva da bi T kretanje dovelo vežbača u veoma negodan položaj . I poslednje, Gospodin Cheung nešto ranije napada „Modifikaciju “ zbog težine pretežno na zadnjoj nozi i govori kako je to loše i nepraktično a onda ovde govori kako je to dobro i praktično .

 

12. Korak unazad . U TWC-u se koristi korak u nazad da bi se izbegao direktan sudar sa silom. Radi se tako što se skrece za 200 stepeni sa linije dolaska sile  menjajući ugao konfrontacije. Tvrdi se da „Modifikacija “ nema ovakav korak . Ovde je dovljno reći da “Modifikacija“ ima ovakav korak i da je ovo laž! Inače ogroman broj veština imaju identičan korak ovome počevsi od klasčinog evropskog boksa, gomile kungu fu  stilova , karatea … ništa novo i ništa originalno.

 

13. Korak zamene . Koristi se u TWC-u da se izađe iz zamke na slepoj strani pomažući manevru da se pređe iz jedne pozicije u drugu. Tvrdi se da „Modifikacija“ nema ovaj korak . „Modifikacija“ ima ovaj korak, kao i lažni korak i još neke korake koji nisu poznati u TWC a koji se uče na nivou mačeva i motke .

 

14.Tradicionalni wing chun koristi rad nogu dok se u modifikovanom noge vuku po tlu što je po nekad nemoguće ako se krećemo po neravnom terenu. Ako je rad nogu, kako se ovde potencira, samo podizanje stopala od zemlje da bi se napravio korak onda toga u „Modifikaciji “ i te kako ima . Noge se „vuku “ u formama sa savim specificnim razlogom razvoja određenih telesnih atributa borca i sticanja fine kontrole sopstvenog tela i sticanja balansa . Jednostavno postoje čitavi nivoi vežbanja pre nego se dođe do potpunog rada nogu koji zahtevaju preciznu koodinaciju čitavog tela radi maksimalnog razumevanja i korišćenja principa telesne strukture. S obzirom da TWC nema učenje o strukturi tela  razmuljivo je zašto gospodin Cheung u potpunosti ne razume način uvežbavanja formi na način na koji se to radi u „Modifikaciji“ .

 

Specijalne karakteristike

 

a.) Centralna linije protiv linije centra. Da ne bih prepisivao čitav tekst koji se može pročitati na priloženoj fotografiji mogu samo da kazem jednu stvar , gospodin Cheung je ovde sebi ponovo dopustio da komentariše nešto što ne poznaje ili je namerno pogrešno prikazao teoriju centralne linije. Dakle sve ovo što je napisano za „Modifikaciju “ nije tačno a objašnjenje potpune teorije bi zahtevalo format manje knjige. Takođe, gospodin Cheung je potpuno nerazumljivo objasnio njegov sistem centralne linije ( nerazumljivo za laike i ljude koji sa tim nisu upoznati ) i samo je nabacio priču kako je njegovo bolje od drugih bez pravog  objašnjenja. Cheungova teorija centralne linije je zaista dobra ali se ne razlikuje ni malo od teorije centralne linije „Modifikacije“ u osnovi svi sistemi uče manje više istu stvar poštujući specifičnosti samih stilova. Nisam video ništa drastično različito u teoriji centralne linije ovde na istoku u odnosu na Chengovu teoriju svi rade isto .

 

b.) TWC koristi „početnu tehniku “ kako bi savladao prepreku ( ovde se valjda misli na distancu pre kontakta koju je potrebno savladati kako bi se uspostavio kontakt i otpočela faza razmene, inače je prevod ove knjige dosta loš a ni gospodin Cheung ne vlada engleskim jezikom najbolje pa je čest slučaj da nije u stanju da svoje misli izrazi precizno ) , dok „Modifikovani “ samo ie napred ka borcu,tj protivniku. Dalje se tvrdi da ta ulazna tehnika daje borcu maksimalnu zaštitu dok se „Modifikovani“ wing chun oslanja samo na brzinu i snagu i da to često ne daje dobre rezultate jer uvek ima nekoga ko je brzi i jači.  Elem, tu tehniku koju gospodin Cheung ovde pominje neću kometarisati, ostavljam svakom da to proba u sparingu i vidi koliko to zaista može da radi. Što se tiče „Modifikacije “ jedan značajan deo druge forme nas uči principima „uspostavljanja mosta “ odnosno kako na najsigurniji i najefikasniji način savladati distancu između nas i protivnika, i uspostaviti kontakt te započeti fazu razmene .

 

c)TWC koristi lakat i koleno da prosudi odakle će  doći udarci  rukom i nogom kako bi se ti udarci odbili. „Modifikovani“ wing chun nema ovaj sistem.  Ovde se zapravo radi o tome da se pri udarcu lakat i koleno kreću sporije od pesnice i stopala što daje više vremena za reakciju. Nešto slično imaju bokseri koji gledaju grudne mišiće protivnika kako bi prosudili na vreme kad udarac kreće. Ovo jeste dobar sistem na većoj distanci, na distanci na kojoj se recimo bore karate borci, na distanci wing chun razmene, kada se kontakt uspostavi ovo nema nikakvu upotrebnu vrednost iz prostog razloga što posle nekih blokova lakat ostaje fiksiran a ipak ruka zadaje udarac, da ne govorim da ako se supusti pogled da bi se pratila kolena ne mogu se pratiti ruke. „Modifikovani“ wing chun vežba kontrolu spostvenog centra mase kako bi kada se uspostavi kontakt kontrolisao centar mase protivnika i kroz kontakt osetio šta će protivnik sledeće uraditi ( ovo je jedna od funkcija chi sao vežbanja) . Radi se o prostom sticanju borbenog refleksa jer ako čekamo da signal od očiju ode do mozga pa dok mozak obradi informaciju i odredi povratnu reakciju zakasnićemo sa odbranom, dakle sticanje borbenih refleksa je ono što se radi u “Modifkaciji“ .

 

d.) “Modifikovani“ wing chun koristi uglavnom vertikalni udarac kao oružije za napad. To neće biti efikasno u situacijama kada  se protivnik  ne suočava frontalno. Tradicionalni wing chun koristi udarce i guranja ivicom  dlana, zadnjim delom dlana, sa oba dlana. Da ne postoje snimci treće forme i lutke „Modifikacije“ pa i da se poveruje u ovako nešto. Treća forma „Modifikacije“  uči nas između ostalog i različitim uglovima udaraca bridom dlana za slučajeve kada je nemoguće upotrebiti vertikani udarac, dok se osnove upotrebe dlana uče još u prvoj formi. Ovo se dalje razrađuje u formi lutke gde se uče i guranja sa oba dlana .

 

CHUM KIL totalno različito u TWC-u koji je značajan i koristan. Što bi značilo da je u „Modifikaciji“ beznačajna i beskorisna. Druga forma „Modifikacije “ je veoma sofisticiran alat wing chuna koji na više nivoa uči praktikante osnovnim principima veštine i razvija neophodne atribute za borbu. Čemu nas između ostalog uči druga forme „Modifikacije“ – kontroli strukture u kretanju , pomeranju strukture kroz prostor ( borbenom kretanju , radu nogu …) , višem nivou redirekcije i absorcije dolazeće energije, principima uspotavljanja kontakta, novim načinima generacije sile udarca i još mnogim drugim stvarima. Čemu konkretno uči TWC druga forma sem novim  načinima kretanja i „tehnikama“ nikada do kraja nije razjašnjeno. Koji su to fundamentalni principi koji se uče u TWC- drugoj formi?  Ili je ta forma u TWC- samo skup tehnika koje se mogu raditi ovako ili onako ?

 

BIU JEE

Totalno različito u TWC-u . Tačno, totalno je različito. Objašnjenje treće forme u TWC-u je da ova forma uči napadima na presurne tačke na telu protivnika ( dim mak) . Takođe iz ove forme se „vadi“ gomila „tehnika“ . Treća forma u „Modifikaciji“ nas uči sasvim specifičnim stvarima i zaokružuje wing chun sistem. U borbi se svima može desiti da svojom krivicom i nepažnjom ili usled veličine protivnika borac nađe sebe u situaciji da ne kontroliše centar i da je u veoma lošoj poziciji . Treća forma nas uči kako da iz tih loših pozicija i situacija izađemo i ponovo uspostavimo kontrolu centra. To je osnovni nivo, treća forma nas po klasterima tehnika uči sasvim specifičnim alatima za sasvim određene vrste situacije, šta sve može da se desi i kako da te situacije rešimo .

 

LEPTIR MAČEVI

Totalno različito u TWC-u . Set pokreta je totalno različit dok su osnovni pokreti isti . I dok je forma mačeva u TWC-u konstruisana da izgleda lepršavo i lepo u maniru vushu takmičenja u „Modifikaciji“ ( Yip Manovoj)  forma ima sekcija gde svaka sekcija uči posebnim principima borbe protiv različith tipova tradicionalnih kineskih oružija, takođe uči novim načinima rada nogu, genersanja energije udarca i novim načinima izvođenja vertikalnog udarca .

 

ZMAJEVA MOTKA

Totalno različito u TWC-u . Tačno. Gospodin Cheung je više puta u toku svoje karijere wing chun isntruktora menjao formu motke ( kao i ostale forme) . Ono što je karakteristično za sve njegove forme jeste da su tehnike u njima zapravo tehnike mnogo kraćeg oružja, tradicionlane kineske motke koja je dužine oko dva metra i kompatibilna je sa tehnikama upotebe koplja . „Modifikovani“ wing chun ima sasvim posebnu formu motke čije su tehnike prilagođene dužini i težini oružja .

 

DRVENA LUTKA

Ovo će majstor Ivan Stefanović da objasni …

Lutka

Ne vidim razlog ovakve tvrdnje Cheung-a. Ovo je neosnovana tvrdnja i verujem namerna. Tzv. ’’ Modifikovani ’’ Ving Čun ima kretanje koje je zasnovano na strukturi tela, rotacijama i koracima. To što ja mogu da predpostavim je da ono kretanje pri prilasku lutki i odlasku od nje je kao najme napredno kretanje i superiorno u TWC-u . Potpuno nepoznavanje sistema ali ja pre verujem da je William namerno degradirao Ving Tsun, Wing Tsun kako bi sebe uzdigao.                  ’’ Modifikacija ’’ apsolutno poseduje kretanje u formi lutke ali i bez lutke kretanja su prisutna i to što William tvrdi je apsolutno netačno kao i sva njegova tvrdnja u vezi drugih linija Ving Čuna. Ono što sam gledao kako radi William formu drvene lutke i ono kretanje unapred ka njoj i unazad ( i šta već još) su najosnovniji koraci koje studenti uče prilikom treninga. Ništa epohijalno i ništa novo.  U tvrdnji Williama da je težina na zadnjoj nozi je po meni veoma netačna. Težina je sasvim pravilno raspoređena u kretnji i izvođenju tehnika. Raspored težine na jednoj nozi je sasvim trenutan prilikom nekih situacija što je sasvim logično i normalno. Ono što svojim studentima prenosim i govorim da ako osete da je negde zamornije telo to je i znak da nešto ne rade kako treba. Rotacije se ne rade na jednoj nozi već na obe. Telo učestvuje celo u sprovođenju sile. Forma lutke bar u Wing Tsunu poseduje u svojih 116 tehnika apsolutno sve što treba za sticanje veštine. Forma je alat, podsetnik, pomoćnik da se održava sistem. U formi lutke nikako vežbač ne sme da se grbi, uvija, gubi ravnotežu. Ono bar što sam video u TWC-u je da se dosta njih pogrbi dok radi formu lutke, e sad može biti da visina nije podešena pa to tako izgleda, ako grešim praštajte…  Dakle, tvrdnja Williama za “ Modifikovanu “ lutku je apsolutno netačna i namerna. Svako ko poznaje 116 tehnika lutke samo će se od srca nasmejati Čeungovoj tvrdnji u pokušaju da svoj stil Ving Čuna podigne na najviši nivo podcenjujući neosnovano druge…

CHI SAO

“Modifikovani“ Wing Chun ima samo paralelni jednoručni i paraleleni dvorućni chi sao . TWC ima jednoručni paralelni , dvoručni paralelni i ukršteni chi sao u osnovnom stavu i još dvoručni i ukršteni  chi sao u prednjem stavu . Elem, svi stilovi iz Kine imaju sasvim drugačiju platformu Chi sao vežbanja . Yip Manov wing chun ima samo takozvanu Poon sao ( rolling hands , okrećuće ruke) platformu . Ovu platformu imamo samo još u Yuan Kai Sanovom Wing chun-u koji je i izmislio (kreirao) ovaj tip chi sao vežbanja kao dopunu osnovnoj platformi chi sao vežbi. Što se tiče jednoručnih, svi imaju paralelne i ukrštene, apsolutno svi, samo im ne pokalanjaju svi toliku pažnju. Yip Man je od Chan Wah Shun-a naučio osnovnu (originalnu) Chi Sao platformu a zašto je kasnije podučavao samo ono što je naučio od Yuan Kai Sana možemo samo da nagađamo…  

 

ONEMOGUCAVANJE PRESURNIH , DIM MAK TACAKA

Ovo znanje je moguce samo u TWC-u . Ovo ne bih komentarisao , mislim da u ovo vise niko ne veruje  

 

TRENING ČELIČNOG DLANA

TWC koristi specijalne biljne formule kako bi ojačao ruke, stopala, potkolenice, podlaktice kako bi oni postali SMRTONOSNO  oružije. “Modifikovani“ wing chun nema ovkakav vid teninga. Istina je da recimo Yuan Kai Sanov sistem ima „red sand palm“ jednu vrstu čeličnog dlana , drugi stilovi imaju druge sisteme. Specifično za TWC čelicni dlan, ovaj sistem treninga je preuzet iz Hung Gar stila kung fu-a jer koriste apsolutno isti sistem treninga i formula biljnih tinktura je ista ( ova formula je identična u mnogim stilovima i nije nikakva tajna kao se tvrdi).

Ono što bih dodao na ovaj tekst Vladov je formula lekovitog bilja. Prvo moram da kažem kao čovek koji se bavi lekovitim biljem (porodična tradicija) je da mladi ljudi ovo ne shvate kao sastojak koji daje moć. Morate shvatiti da svako udaranje prouzrokuje umiranje ćelija i stvara tu mrtvu kožu na ruci. Čaj služi u većini slučajeva da poboljša cirkulaciju i time pojača odbranu od oštećenja nerava, kože i sl. Bez obzira koliko trljali ruke mastima, čajevima, na kraju reumatizam ne gine onima koji rade ovaj tretman treninga. Master Slavko Truntić je davno još rekao ( meni lično) da se toga okanim jer ruke se tim treningom degenerišu, postaju ružne na izgled, uništavaju se nervi i osećaj dodira. Ma koliko vi imali dlanove jake ( imaju ih i tesari ) to vam ne daje neku prednost ako ne poznajete bornu, veštinu i sl. Moj savet mladim ljudima je da se sa ovim ne zanose jer zamislite situaciju da se udvarate devojkama sa dlanovima koji izgledaju kao i jetija. Oni koji vam kažu da su njihove ruke normalne i da su im dlanovi kao u daktilografa znajte da vas lažu i da ne rade Iron Palm… 

 

LEČENJE PRESURNIM TAČKAMA

Ovo je moguće samo u TWC-u . Netačno, ovo je moguće samo u tradicionalnoj kineskoj medicini. Neki majstori vole da ubace delove tradicionalne medicine u svoje stilove i tvrde da je to nešto originalno njihovo ili originalni deo stila ali istina je da samo klasična kineska medicina ima potpuno znanje o prsurnim tačkama i lečenju pomoću ovih tačaka akupunkturom i akupresurom i nema nikakve direktne veze sa bilo kojim stilom Wing chuna.  

 

Zaključak

Kako je rečeno na početku, cilj ovog teksta nije da omalovaži bilo koga, niti je želja da se ovaj tekst bavi analizom ličnosti niti motiva pisanja knjige koja iznosi ovakve podatke. Činjenica je da su generacije vežbača u Srbiji koristile ovu knjigu kao svojevrsnu „bibliju wing chuna“ i da su zbog toga mnogi stilovi i mnogi vežbači bili izloženi napadima i podsmehu upravo zbog ovog poredjenja tzv “Originala“ i “Modifikacije“ . S obzirom da su iznesene tvrdnje netačne smatram da je red da se čuje i „druga  strana“ i iznesu se tačni i precizni podaci o sistemu maliciozno nazvanim “ Modifikacijom“ kao i da se napravi razlika izmedju Yip Manove „Modifikacije“ i ogromnog broja drugih stilova koji ne samo da nemaju nikakve veze sa Yip Manom nego ni sa Leung Janom i čitavom tom linijom veštine. Svestan sam da će ovaj teksti izazvati negativne rakcije jedne grupe ljudi koji će misliti da je ovo upereno protiv njih i njihovog stila ali to naprosto nije tačno. Neka pažljivo pročitaju tekst bez predubeđenja i videće da nema ni naznake omalovažvaja ni napada, već  da se radi samo i isključivo o činjenicama. Takođe neka se sete decenija nazivanja drugih „Modifikatorima “ bezvrednim i sl . Ovo je samo pokušaj da se ispravi jedna nepravda i stvari postave na svoje mesto. Svi koji imaju primedbi na izneseno slobodni su da napišu gde sam pogrešio i podrobno objasne šta smatraju greškom. Ukoliko žele samo da pljuju i vređaju , neka se slobodno uzdrže.

By: Vlada Zlatić uz dopune Ivana Stefanovića

 

Koreni Wing Chun vestine

Zhang Songxi (c. 1520- c.1590)   je bio majstor borenja iz grada Ningbo. To je bio lucki grad na severnoj granici Fujian provincije sa carskim pecatom I dozvolom da obavlja trgovinu sa Japanom . U istoriji Kine Ningbo je zapamcen kao centar Japanskih pirata koji su harali juznim pokrajinama Kine u vreme kada je car zabranio trgovinu sa Japanom.  Pre ovih dogadjaja ovaj grad je bio vazno mesto ne samo trgovinske razmene izmedju Kine ,Japana I Tajvana vec mesto zive razmene borilackih vestina I znanja .

Najstariji I dosta detaljni pisani dokazi o zivotu Zhang Songxija se na moje veliko iznenadjenje nalaze u Japanu .Zato se do otkrivanja I prevodjenja ovih dokumenata o zivotu Zhang Songxija znalo malo I u pojednim delima se pogresno oznacava kao osnivac mekih borilackih stilova Taiji, Xingyi and Bagua. U stvarnosti ovo su bile izjave vezane za politiku toga doba a ne sa stvarnom borilackom praksom Zhang Songxija .

 

Najstariji I najpouzdaniji podaci o Zhang Songxiju dolaze od  Shen Yiguan-a (1531-1616).  Shen je bio Konfucijanski  diplomac , izuzetno obrazovan  koji je sluzio kao carski sekretar u vremenu 1594-1606.On je bio osoba koja je naredila zatvaranje trgovine koja je podstakla piratsvo .  Shen je bio iz Ningboa I bio je izuzetno ponosan na ulogu svojih zemljaka u borbi protiv Japanaca .   Shen je zabelzio zivote I rad nekih svojih zemljaka  koji su vazili za lokalne heroje u svojoj knjizi “ Biografija boksera Zhang Songxija” koja je u stvari deo veceg opusa  “Anali I zvanicni zapisi Ningboa.”

 

Zhang Songxi je bio ucenik brutalnog I veoma opasnog borca znanog pod imenom Sun Trinasti. Sun je bio poznat po tome sto je cenio direktnost I jednostavnost . Takodje , Sun je ddostaa vremena proveo u razviajnju teorije svog sistema borenja , kako citamo u Shunovoj knjizi , Sunov system borenja je mogao da se opsie kroz tri glavna principa |pristupa borbi.

 

Zhang je bio krojac po struci. On je vestinu svoga ucitelja podigao na visi nivo I kroz praksu dogradio system te u isti uveo I principe konfucijanske etike .

Zhang Songxi je bio povucen covek I imao je svega dva ucenika I nije imao svoje dece.  Zahvaljujuci Shenu I njegovom naporu da razume borlacki stil svog zemljaka danas imamo veoma vredne podatke o istoriji pravom mestu nastanka Wing Chuna.  Kako Shen navodi u svojoj knjizi Zhangova vestina ( koa jos uvek nije imala ime) je bila zasnovana na sledecim principima :

  1. Koristi obe ruke u isto vreme
  2. Cuvaj centar
  3. Desna ruka cuva desnu stranu , leva ruka cuva levu stranu
  4. N e ispruzati ruku sasvim kod direkta ( lakat je blago savjen kako bi ruka moglo brzo da se povuce nazad za novi udarac )
  5. Noge treba da budu u visokom stavu . Ne zauzimati niske I siroke stavove vec visoke  sa kolenima blago povijenim I stopalima koje gledaju unutra .
  6. U prednjem stavu tezina je na zadnjoj nozi
  7. Napada se po”kapijama”
  8. Napadati direktno
  9. Uspostaviti kontakt I onda svu silu preneti na protvnika na najkraci I najdirektniji nacin

10.  Napadati bez prestanka , bez povacenja kontinuiraanim napadima

11.  Izbegavati direktnu silu , ne suprotstavljati se silom protiv sile

 

 

Kao sto vidimo ideja o jednostavnim, linearnim ,”probijajucim “ napadima u serijama je bila deo borilackog nasledja stilova Fujian provincije jos u 16 veku . Tri su stila borenja koja se savrseno uklapaju u navedene principe I koji dele ne samo identicne principe vec I imena tehnika, aplikacije I jos mnogo toga zajednickog . Radi se o Wing Chunu , Bak Mei stilu I Juznoj bogomoljci . Iz Shenove knjige mozemo zakljuciti da su ovi principi vec postojali u vremenu Zhang Songxija a da je sam Zhang definisao ono sto mi danas nazivamo Wing Chunom .

Fujian provincijaa , posebno carske luke su bile cvorista  razmene izmedju juga Kine , Japana , Tajvana i kasnije Gunzhoua I Fosana. Zhangovi ucenici I njihovi naslednici su vestinu dalje prenosili  I razvijali  .Jedna linija vestine vodi u Guandong provinciju I trupu crvene opere  a druga vodi  na Tajvan possle okupacije kine od strane Mancua gde su clanovi pokreta otpora pobegli sa Koxingom , isterali Holandjane I uspostavili bazu za borbu protiv osvajaca . Kasnije tajvan pada pod vlast manuca ali je pokrt otpora I dalje izuzetno jak . Prica o severnom Saolinu I samo ime vestine je poreklom sa Tajvana gde su clanovi tajnih drustava konstruisali ovu pricu kao svojevrsnu sifru koju su mogli da razumeju samo proadnici istih organzacija . Evidentno je da je vestina tokom vremena menjana I da je ne znamo u originalnom obliku , da je bilo mesanja sa drugim stilovima , razvoja na osnovu iskustava te da su dodavana I oduzimana oruzija , nacini treninga I sl . I dok je wing chun u Guandongu( fosanu), kao usotalom I svi ostali Juzni stilovi bio vezban u tajnosti da bi se isplivao na javu scenu oko 1850 a bio poducavan otvoreno I javno I tokom poslednjih 150 godina doziveo ogromne promene I modifikcije Tajvanska verzija je ostala u tajnosti do danasnjeg dana, malo ili ni malo menjana sa svega sacicom ljudi koji ga I danas praktikuju I u tajnosti cuvaju dokumenta I imena osnivaca I prenosilaca vestine .

BY: Vlada Zlatic

Wing Chun nozevi

Baat Cham Dao ili  kako se pogresno prevodi  8 secenja macem  ( Dao zapravo oznacava jednostrano secivo kada se koristi u imenima drugih oruzija , a kada se koristi sam termin Dao on oznacava sablju ) Je ime koje Yip Man dao ovom oruziju tokom 60-tih godina u Hong Kongu . Ovo ime se ne koristi ni u jednoj drugoj liniji  Wing Chuna . Postoji jedna sekcija , jedne od formi maceva Pao Fa Lien Wing Chuna- koja nosi ovo ime pa je pretpostavka da je Yip Man pozajmio ime od ovog sistema

d

Poznato je da je Yip Man razliciyte ucenike ucio razlicitim formama. Postoji prica da  su postojale dve razlicite forme , standardna sa 8 sekcija I “prava” , tajna forma sa 12 sekcija . S obzirom da niko nikada nije video tu formu od 12 sekcija moguce je predpostaviti da se radi o jos jednoj prici  koja treba da zagolica mastu vezbaca poput one o Leung Janu, orginalnim vestinama  I sl .

 

Forma dakle ima 8 sekcija I mnogi ljudi pogresno veruju da ime forme dolazi odatle . Broj 8 u imenu oznacava 8 razlicitih uglova secenja koji se izvode wing chun nozem .

 

Moderna praksa wing chuna pokazuje tendenciju zanemarivanja treninga tradicionalnim oruzijem . Razlozi ovakvog pristupa imaju vise uzroka  . Jedan od uzroka je konstatacija da se u modernom vremenu wing chun nozevi I motka ne mogu orititi u realnim situacijama . I dok je za motku ovo isitina , jer niko nece setati gradom sa motkom od preko 2,5 metra duzine sa nozevima je situacija potpuno drugacija . Nozevi su toliko rasprosranjeni I korisceni kao oruzije da zaista potrebno nauciti makar osnove njihovog koriscenja.  Drugi razlog zanemarivanja rada sa oruzijem je neznanje . Mnogi danasnji instruktori nisu ostali dovoljno dugo kod svojih ucitelja kako bi naucili citav system rada oruzijem ( za ovo su I ucitelji krivi jer predugo drze student na nizim nivoim kako bi im uzeli sto vise novca) . Tako da pored seta pokreta u formama nema nikakvog daljeg poznavanja materije koriscenja oruzija . Jos jedan razlog , koji se nadovezuje na prvi jeste potpuna miskoncepcija koriscenja wing chun nozeva . Iz pogresnog prevoda ( macevi) ljudi zaista koriste ovo oruzije kao mac, sto ni po duzini , ni po tezini ni po obliku ovo oruzije ne moze biti. Gotovo jedine demostrcije upotrebe ovog oruzija idu u paru sa dugom motkom gde se demonstratori od duge motke brane “macevima” . Savkom sa I malo zdravog razuma ovo izgleda bajkovito I nerealno te ljudi sticu pogresn utisak o nameni wing chun oruzija , koncepciji I principima te odustaju od daljeg treninga . Sama duzina I oblik oruzija nam diktiraju I govore kako ovo oruzije treba biti korisceno I u kojim situacijama .

 

Znacaj forme : Mozda najznacajni uloga forme danas jeste uvezbavanje I dalje rafinisanje upotrebe bazicnih prinicpa vestine sa kojima se vezbaci upoznaju u prethodnim formama .Ekonomija pokreta, pokrivanje prostora , princip centrane linije , rad nogu , sve je to kroz formu nozeva podignuto na jedan visi nivo I praktikant stice preciznu kotrolu pokreta I dublje razumevanje osnovnih prinicpa vestina. Kroz samu formu nozeva praktikant zapravo poboljsava sovje fizicke karakteristiske koje su potrebne za goloruku borbu.Kroz formu nozeva se poboljsava koordinacija pokreta , stice se bolji osecaj za distance , pravovremenost (timing) I sl. Sledeci izuzetno vazan aspekat forme je ste upoznavanje sa novim nacinima kretanja I novim nacinima udaraca I blokiranja . Kako jeWing Chun system kompatibila na svim svojim nivoima sve  sto je nauceno u sistemu goloruke borebe koristi se u sistemu nozeva , isto tako , novi aspekti vestine koji se upoznaju tek na nivou maceva se inkoroporiraju u sistem  goloruke borbe . Svaka od 8 sekcija upoznaje vezbaca sa novim pristupima o [rincipma borenja, razlicitim distancama I nacinu borbe sa protiv razlicitih vrsta napda/oruzija . Takodje , ono sto nije inkorporirano u formu a uci se na nivou maceva jesu novi nacini kretanja koji ukljucuju I skokove I cucnjeve I spustanje na jedno koleno . Nek ice reci da su ovakva kretanja potpuno van principa vestine ali wing chun kao system nije ogranicen krutim pravilima jer postoje situacije iz kojih se bezbedno moze izaci samo ovakvim kretanjima . ( Moje je misljenje da je u segmentu kretanja daleko najbolja forma koju radi grandmaster David Cheung , dok su u drugim segmentima neke druge forem  bolje . Ovo je samo zapazanje koje se tice Yip Mnovog sistema , drugi sistemi u Kini imaju daleko razvijenije forme I sistem koriscenja nozeva a neki stilovi imaju I vise formi nozeva ).

 

Upotreba – Na demonstracijama se cesto mogu videti blokiranja izvedena nozvima ,u stvarnosti se nozevi gotovo nikada ne koriste na taj nacin , jednostavno probajte da parirate duzem oruziju wing chun nozevima I videcete o cemu se radi , na kraju probajte nozem da parirate drugi noz I videcete koliko je to tesko I komlikovano . Na zalost , o upotrebi oruzija se vise uci iz Wu Xsia filomva nego sto se vezbaju realne I stvari. Po kineskoj kalsifikaciji , wing chun nozevi pripadaju klasi skrivenog oruzija. Obicno su noseni u rukavima tradicionalne kineske odece koji su prilicno siroki. Nisu noseni u cizmama kako to neki tvrde jer na jugu Kine ljudi ne nose cizme a hodanje sa macem u cismi mje izietno bolno , probajte I uverite se sami. Dakle , namena wing chun nozeva jeste da budu korisceni na ogranicenom prostoru tipa zatovernog prostora , uskih ulica ( ko je bio na jugu kine zna kakve su ulice u starim gradovima , negde se ne moze proci normalno nego mora da covek okrene ”na kant”) , dakle u situacijama kada  nije moguce koristit drugo , duze I ubitacnije oruzije I kada je kratko oruzije u prednosti . Nacin koriscenja wing chun noza se ne razlikuje mnogo od nacina koriscenja noza kako to danas poducavaju moderni sistemi vojne obuke I dosa lice na filipinsku tehniku rada nozem . Kao sto je vec receno , duzina , tezina I oblik oruzija diktiraju nacin njegove upotrebe .

 

Trening :Kao I na predhodnim nivoima forma je samo okvir za dalji trening . Kao sto je vec receno , sve nauceno ranije , pocevsi od prve forme , preko ostalih formi “praznih” ruku do forme lutke se koristi u radu sa nozevima .  Nozevi postaju produzetak ruke praktikanta , prosto I jednostavno , sve ranije uvezbano prirodno se koristi u radu sa nozevima. Thenicki aspekti rada sa nozevima variraju od stila do stila sto je I ocekivano ali bazicni principi su svuda isti. Distanca je diktirana samim obilkom I duzinom seciva kao I izbor tehnika , strategija , kretanje … Dakle kako se vezba sa Wing Chun nozevima . Kao I na prethodnim nivoima posle naucenih I uvezbanih osnovnih tehnika ( pkreta) prelazi se na drilove . Postoje razlicite vrste drilova , drilovi za distancu, drilovi za pravovremenost ( timing), drilovi pokivanja prostora , drilovi napada ( ulaza) kao I jos neki drilovi I posebne vezbe poludogovreni sparing I slobodna borba . Objasnjenje svih ovih stvari bi oduzelo previse vremena I prostora a svaki stil ima , ili bi trebalo da ima razvijen ovakav system treninga pa nije uputno da sa svojim ogranicenim znanjem ( jer poznajem maceve samo dva sistema wing chuna a ostaje jos mnogo rada se to dobro I uvezba  jer na zalost maceve sam imao prilike da nacuim tek kada sam dosao ovde na istok) postavljam standarde vezbanja , vec svaki system treba radi svoj pristup  prilagodjen specificnim odlikama stila samog . Ono sto mogu I zelim da kazem jeste da se u drilovima I sparinzima nikada ne koristi oruzije sa ostricom a takodje sam I protiv upotrebe metalnog oruzija uopste . Cak I “bezbedno” vezbovno oruzije od drveeta I platike moze biti veoma opasno pa preoprucuje oprez pri radu sa wing chun nozevima .

BY: Vlada Zlatic