Ći kung u wing chun koraku

Ći je u svemu  , udisaju , pokretu, glasu … i ta energija se može kanalisati , kultivisati ili prosto ignorisati a može se biti i potpuno nesvestan postojanja ći energije . Već je ranije objašnjeno da postoje različiti nivoi razumevanja veštine , postoje i različiti pristupi kao i različit nivo informacija i poznavanja samog sistema. Nkese se stvari ne otkrivaju svima , neke se otkrivaju samo uz debelu doplatu a neke samo prijateljima i ljudima od poverenja , tako to funkcioniše u kineskim veštinama .Wing Čun kao i svi ostali kineski stilovi ima nekoliko nivoa treninga i neke stvari ostaju skrivene duboko ispod tehničkih slojeva veštine , često zanemareni neinteresovanjem praktikanata jer nemaju direktnu borilačku upotrebu ili prosto zato što praktikant ne veruje u postojanje Ćija ili prosto ne razume koncept unutrašnje energije . Često ni učitielji nisu voljni da baš svaku sitnicu pokažu svima , čuvajući kao tajnu “odredjene“ delove veštine samo za one odabrane a čak i kad to otovreno pokazuju , mnogi , kako je već rečeno to ili neće razumeti ili jednostavno neće imati interesovanja . Oni koji se bave ći kungom u wing čunu najčešće će govoriti o prvoj sekciji prve forme , što je naravno u redu jer to jeste jedna od či kung vežbi ali to je samo prvi sloj , najgrublji . Svaki pokret u wing čunu se može posmatrati kroy prizmu ći kunga i ne samo pokret već i sam stav , položaj kukova odnosno tog dela tela koji kinzi zovu “qwa“ . Položaj kičme u odosu na qwa posebno vratni deo . Ne ulazeći u detalje jer objašnjavanje samog osnovnog stava daleko prevazilazi okvire jednog internet teksta mogu reći ovoliko, kako neko može da zna da se nalazi u pravilnom stavu ? Prosto , ukoliko za početak oseti na temenu osecaj lakoće , osećaj da mu glava lebdi , ta senzacija je prvi znak otvaranja ći kanala , vremenom i vežbom će se ta senazacija menjati te će se osećaj “lakoće“ pomerati u visinu , iznad temena . Ovo je samo jedan od prostih testova pravilnosti stava . Kao sto sam već rekao , svaki pokret se može posmatrati kroz prizmu ći kunga ,i samo to , wing čun kao kompletan stil (kao i svi ostali kung fu stilovi) je baziran na konceptima tradicionalne kineske medicine te su čak i neke običn  radnje , poput punog koraka napred zapravo ći kung vežba . Postoji tačno odredjena sekvenca koraka , disanja i “otavranja “ i “zatvaranja “ odredjenih mišićnih grupa koje kao prekidač menjaju smer protoka čija kroz organizam . Jedan korak se deli razlaže i uči ne kao jedinstven pokret već kao sekvenca pokreta koji u odredjeno  ritmu prate jedan drugoga i aktiviraju i menjaju smer prtoka unutrašnje energije . Položaj qwa nam dalje služi kao regulator koliko energije i koliko daleko kroz telo će energija u odedjenom smeru proticati . Ovo je samo jedan primer genijalnosti kineskih stilova borenja koji i najuobičajnije pokrete kroz odredjene korekcije pretvaraju u praksu korisnu za zdravlje . Naravno ova ppraksa zahteva izuzetnu posvećenost jer kontrolisati sve te sitne detalje nije ni malo lako . Bitno je napomenuti da i bez poznavanja ovog nivoa veštine , stil će i dalje biti efikasan , zapravo onoliko efikasan koliko se pažnje posveti borilačkom treningu .

BY-Vlada Zlatić

Wing Chun Istorija

Tužno je da lični prestiž bude važniji od istine ali to je realnost u kojoj moramo da živimo . Konstantno optuživan da sam izmenio istoriju Wing Chuna želim da kažem nekoliko reči o tome . Baviti se ljudima koji iznose takve tvrdnje neću , svako neka zaključi sam zašto nekome smeta istina . Takodje , već sam pisao kako kinezi gledaju na istoriju kung fu stilova i koji se problemi tu javljaju pa se necu detaljno ni time baviti . Želim da ponovim da istorija nekog kung fu stila nije prosta prezentacija istorijskih činjeca , zapravo je sve drugo samo ne to . Istorija stila ima za svrhu da održi prestiž istog , da posluži kao inspircija mladim vežbačima i da bude izvor moralnih i etičkih normi . U novije vreme je način da se privuku vežbači i što bolje zaradi na njima . Ono što je bitno naglasiti , ne postoji ni jedna naučna studija , niti jedno ozbiljno naučno istraživanje obaveljno od strane relevantnih institucija i stručnjaka kojima je takvo istraživanje posao , posebno kada je wing chun u pitanju . Svi koji su do sada pisali istoriju wing chuna nemaju mama baš nikakve sa istorijom kao naukom , arheologijom ili slišnim disciplinama . Ni ja nisam izuzetak , ja nisam  istoričar ni arheolog . Neko će se zapitati zašto bi ono što sam ja napisao bilo tačnije od bilo šega dugog napisanog na istu temu . Ovde je bitno postaviti dva pitanja , pitanje motiva i pitanje metoda .

Osvrnimo se prvo na motiv . Ako neko napiše kako je on jedini naslednik nekakvog tajnog i originalnog stila te da  su svi drugi stilovi bezvredni i inferiorni u odnosu na njegov , ako na taj način promoviše sopstenu organizaciju i sebe lično te na konto takve istorije zaradjuje novac , potpuno je jasno kakvi motivi stoje iza takve “istorije“. Sa druge strane , ja takvih motiva nemam , ne živim niti išta zaradjujem od veštine , istorija koju sam ja napisao ne stavlja  ni mene niti bilo koga drugog  u prvi plan niti favorizuje bilo koga pojedinačno niti bilo bilo koji stil i što je najvažnije ne napada nikoga niti loše govori o bilo kome . Istoija koju sam ja napisao je prosta  prezentacija istorijskih  informacija , šta se kada i gde dogodilo  .

Sada, kada smo rešili pitanje motiva pozabavimo se metodom . Dok su drugi za istoriju uzimali legende te ih prekrajali po svopstvenom nahodjenju gde po pravilu pisac sam ili stil kojim se bavi je originalan ili makar originalniji i bolji od ostalih ja sam se vodio naučnim metodom . Šta je zapravo  naučni metod ?Ovako ga definiše Wikipedija “Naučna metoda označava proces kojim naučnici dolaze do spoznaja o određenim fenomenima putem postavljanjapretpostavki te njihovog provjeravanja kroz eksperimente.Da bi imao naučni karakter, istraživački metod mora biti zasnovan na prikupljanju primetne, empirijske i merljive evidencije.“  Naučni pristup u istorijskom istraživnju je specifičan i sadrži odredjene komponente i metode koji se ne nalaze kod drugih nauka . Istorijsko istraživanje se zasniva na proučavanju različitih izvora informacija i drugih dokaza uključujući i arheološke dokaze . Tako dobijene informacije prolaze proces validacije koji se sastoji iz niza koraka koji vode utvrdjivanju istinitiosti informacija . Ono što je ovde važno napomenuti , usmena predanja jesu samo jedan i svakako ne najvžniji i nkako najpouzdaniji izvor informacija . Kada pojedinačne informacije prodju proces procene ulazi se u fazu slaganja informacija kako bi se do se dobio logičan  sled dogadjaja . Ovo je naravno najuprošćenije moguće objašnjenje naučnog pristupa istorijskom istraživnju kojeg sam se držao . Dakle ja sam informacije prikupljao preko 7 godina , proveravao izovre onoliko koliko sam bio u mogućnosti i na kraju prikupljeno prezentovo u sirovoj formi bez ikakvih prepravki sa svoje strane . Sve ovo pišem ne zato što osećam potrebu da se nekome pravdam , već zato što želim da jasno stavim do znanja svima koji su ozbiljno zainteresovani za proučavanje kung fu istorije na čemu baziram svoje pisanje . Na kraju , svako ima pravo da veruje u šta želi . Lepota nauke je u tome što ne zahteva verovanje već je proverljiva i nikome ne padne kruna sa glave kada se otkrićem novih dokaza promeni do tada vreženo mišljenje…

BY: Vlada Zlatić

Kako se Wing Chun vežba na izvoru

 

Pisao sam više puta o tome kako se vežba na istoku ali nikada do sada nisam detaljno objasnio kako se vežba Wing Chun . Pre nego počnem , đelim dapodsteim da postoje dve vrste klubova , oni koji rade sa iskljucivo sa strancima i oni koji rade sa “domaćima“. Ne ulazeći sad u razlike u ceni i medjuljudskim odnosima , želim da obajsnim razlike u pristupu vežbanju . U klubovima koji rade iskljucivo ili pretežno sa stranicma se radi Wing Chun koji se manje više radi svuda u svetu . Istina , kavlitetnije i detaljnije ali u suštini isti je pristup . To je razumljivo jer je trening prilagodjen ukusu i očekivanjima starnaca . Treba biti iskren pa reći i da Yip Manov stil neke elemente koji postoje u drugim stilovima jednostavno nema . Osnove se bukvalno pretrče , ne uči se šta je struktura ,a i ako se uči to je površno i bez prave analize značaja i objašnjenja kako se koristi i zašto se koristi a struktura je zapravo Wing Chun. Vrhunac detalja je kranji položaj nekog bloka i zašto je taj položaj pravilan ili nepravilan . Često se može čuti kako se direkt objašnjava tako da se ruka ‘ispuca“ sa centra , bez korišćenja rotacije kukova .Ovakav udarac se izvodi na snagu tricepsa i nije borbeno upotrebljiv . Takodje se može čuti da “snaga“ dolazi iz tla ali niko ne objašnjava kako i onda imamo situaciju da ljudi u formi i drilovima vežbaju jedno (taj čuveni direkt) a kad rade na džaku , sparingu ili borbi koriste čist bokserski direkt . Ovo je najočitiji primer koliko se znanja zadržava namerno ili se jednostavno ne poseduje . Rade se prekomplikovani drilovi , postoji more kojekavih sekcija , pa upotrebe ovoga ili onoga kroz či sao i svasta nešto još , zna svako o čemu pričam .Forme se ubrazvaju i menjaju kako bi bile vizuelno dopadljive i izgledale “opasno“, itd. U tradicionalnim klubovima se treninra na tradicionalan način . Pre svega , uče se osnove , šta je struktura i kako se koristi . U wing chunu sve je struktura i sve se radi kroz strukturu , svaki pokret , svaki blok , svaki udarac , sve . Počinje se od osnovnog stava koji sasvim precizno odredjen odnosom kičme , karličnog pojasa i zglobova nogu i ruku . Onda se ta struktura izgradjuje i ojačava a u isto vreme i opušta i rasteže . Kad se za neki mesec nauči i uvežba stav uči se direkt . Wing Chun direkt je veoma specifičan i nije ga ni malo lako naučiti , mora se prvo znati redosled i sekvenca naglih kontakcija i opustanja(lančano) specifičnih grupa mišića .Ovaj udarac spada u grupu Fa Jinn tehnika i kada se dobro uvežba jači je od bokserskog direkta(koji je takodje vrsta fa jinn tehnike) iz prostog razloga što bokserski direkt kroz rotaciju kukova i kontrakciju butina koristi polovinu mase tela a Wing Chun direkt koristi svu masu tela. Wing Chun direkt je jako daleko od “stavi ruku na centar grudi i ispali udarac kao strelu pravo“. Dalje , kad se nauči udarac , koji se od tog momenta stalno vežba na ama baš svakom treningu i na ama baš svakom nivou , uči se kretanje . Kretanje se radi neverovatno detaljno , počevši od pravilne sekvence kontrakcije potrebnih mišića i položaja i kretanja (ili ne kretanja ) kukova ,do analize pravilne projekcije centra mase tokom kretanja uz očuvanje strukture i čuvanje ravnoteže  .Kad rad nogu postane instinktivan onda se radi sledeći nivo koji podrazumeva uskladjivanje tehnike disanja sa radom nogu , kada udahnuti a kada izdahnuti . I ovo se vežba dok ne postane instinktivo . Da ne opisujem sve sada , formama se daje veliki značaj jer vežbaju i jačaju strukturu , naravno kada se rade pravilno , uz pravilno disanju i pravilnom ritmu sa pravilnom kontrakcijom mišića . To je onaj či kung koji u wing chunu postoji a samo su ga retki iskusili . Postoji veoma dobar razlog zašto se forme rade sporom ritmu . Či sao , zapravo “poon sao“ platforma se radi čim se završi prva forma . Poon sao je samo dril koji služi za strukturalno jačanje onoga što se popularno naziva wing chun motor , odnosno tan-bong-fuk temelj prve forme .Kada se krene sa drugom formom radi se i drugačija platforma či sao drila koja može ali uglavnom ne sadrži poon sao platfrmu u sebi . Ne postoje nikakve sekcije koje se uče na pamet , trener na licu mesta pokazuje šta može da prodje a šts nije dobro raditi , ali strogo definisanih sekcija na čije se uvežbavanje nepotrebno gubi vreme nema  . “Tehnike“ ne da ne postoje , nego nikad nisu čuli za tako nešto. Navuče se kaciga i rukavice i eto tehnika ,drugačije se tehnike ne vežbaju . Nema nikakvih komplikovanih stvari , gleda se da se sve što više pojednostavi , da bude lakše za učenje i vežbanje . Nivo veštine se ne ocenjuje kroz uvežbanost komplikovanih drilova već kroz nivo kontrole sopstvenog tela , stepena izgradjenosti strukture i njegog pravilnog korišćenja kroz forme, či sao i sparing .Nikoga ne zanima kako izgeda to što radiš sve dok je tehnički ispravno. Nema rangova ,sertifikata , klanjanja , pijenja čajeva , klečanja , udaranja čelom o patos , grandasterskih slika po zidovima , šarenih pidžama, nema ogovaranja , praznih priča ,laži , podmetanja i ostalih gluposti , ali ima zdravog humora i normalnih svakodnevnih priča . Ima medjusobnog poštovanja i više od toga , ima ogromne podrške , jer je svima stalo da svako bude što bolji jer će na taj način svi bolje i brže napredovati . Ima i neusiljene i prirodne ljubaznosti koja dolazi iz medjusobnog poštovanja stečenog kroz ozbiljan i naporan rad . Eto , to su samo neki detlji tradicionalnog Wing Chun treninga.

BY: Vlada Zlatić

Najstariji Wing Chun

Najstariji poznati Wing Chun stil se vezba na Tajvanu . O ovom stilu sam vec pisao ranije a sada bih se osvrnuo na istoriju i kako nam ovaj stil uz najnovija otkrica vezana za nastanak i razvoj wing chuna menja pogled na wing chun . Elem , najnovija istrazivanja smestaju pojavu vestine koja ce kasnije wing chun u period druge polovine 16.veka u grad Ningbo na severnoj granici Fudjian provincje . Covek kome se pripisuje formiranje protostila koji ce kasnije postati wing chun je Zhang Songxi (c. 1520- c.1590). Ovaj stl , iako bezimen je imao sve karakteristike i osnovne principe danasnjeg wing chuna . Ono sto se mora napmenuti jeste da iste osnovne  principe wing chun deli sa Bak Mei , Chow Gar i Stilom Belog Zdrala . Ovi stilovi su i vizeulno jako slicni u aplikaciji a wing chun i beli zdral dele i isto ime ( yong chun na mandarinskom ) . Sve ukazuje da su se ovi stilovi razvili iz istog izvora i kasnije nastavili razvoj i specijalizaciju samostalno sve vise se udaljavajuci jedan od drugog. Bez obzira na sve cak i na prvi pogled se vidi da ovi stilovi defintivno dele isto poreklo . I dok se Bak Mei , Chow i Fosanski Wing Chun pod tim imenima prvi put nalaze tek oko 1850 i kasnije , beli zdral se pod tim imenom javlja ( wing ili weng chun ) javlja stotinu godina ranije , negde oko 1750 u Fudjian provinciji. Zna se da je  weng ili wing chun( stil zdrala) prvi put donet u Fosan negde pred kraj 18 veka u trupu opere crvenih camaca. Od tada pa do Taiping revolucije imamo podatke da je vise ljudi donelo svoj Weng Chun (Wing Chun, Yong Chun) u operu crvenih camaca iz Fudjian provncije. Mi danas ne znamo radi li se istom stilu ili sto je mnogo verovatnije o razlictim stilovima Weng( wing, yong) chuna i takodje ne znamo radi se zaista o stilu belog zdrala ili nekom drugom i drugacijem stilu. Najsigurnije je pretpostaviti da se radi o stilovima belog zdrala jer pre 1850 pod imenom weng(wing ili youn) chun su se javljali samo stilovi belog zdrala . Ili se makar tako mislilo .

Sasvim slucjno sam otkrio da postoji jedan stariji stili wing chuna koji se radi na Tajvanu i koji potice iz Fudjian provicije. Na Tajvan je donet 1662 godine tokom Koxingine kampanje oslobadjanja Tajvana od portugalskih zavojevaca . Od momenta pada Tajvan pod vlast Mancua svi stilovi borenja ukljujuci i ovaj su se vezbali u tajnosti. Cak i danas , ovaj stil je polutajni i vezba ga svega 10 tak ljudi koji su povezani rodbinski ili su im preci bili clanovi tajnog drustva „neba i zemlje“ . Sam stil,makar ono sto sam video ima sve karakteristike modernog wing chuna , svi glavni atributi i principi vestine su tu . Sa druge strane neke stvari su mnogo drugacije ili preciznije arhaicnije . Pre svega ovaj wing chuna ima i „Long bridge “ i „Short bridge“ pristup . Ima 12 formi od kojih ni jedna ni najamnje ne podseca na forme koje uobicajeno vezujemo za wing chun . Ne rade seleptir macevi i duga motka koji su karakteristika Fosanskih stilova i nalazimo ih u svim stilovima tog podrucija a veoma retko u stovima iz drugih krajeva Kine. Od oruija se koriste dve metalne palice koje su duzine oko 50-60 cm , koplja , helebarde i jos neka druga arhaicna oruzija kojima ne znam ime. Forma lutke je takodje stara , nema jasno odvojenih sekcija i leva i desna strana se n rade paralelno , vec se tehnike razlikuju sto je krakteristike starijih stilova . U aplikaciji i tehnikama ovaj stil je definitivno wing chun i nema razlike u taktici, tehnici , prilazima , itd.

Sta nam samo postajanje ovako starog stila govori ? Da sve price o poreklu i originalnosti pojedinih stilova wing chuna a koje smo imali prilike da cujemo u poslednjih 30-tak godina padaju u vodu . Iako je „operni wing chun“ sa svojim prepoznatljivim formama preko Yip Mana i Brus Lija svakako najpoznatiji i najpopularniji ne moze se vise ignorisati cinjenica da postoje starije verzije stila koje nisu prosle „specijalizaciju“ na brodovima opere i da jos uvek neguju veci broj formi i oruzija koji su zbog specificnost zivota na brodovima odbaceni i preakovani u „manji format“ daleko pogodniji za ucenje, vezbanje , laksi za majstoriranje i realnu upotrebu i preko svega izuzetno pogodni za upotrebu na ogranicenim prostorima brodova i uskih ulica Guandogskih sela i gradova .

Nadam se da ce buducnost otkriti jos ovakih dragulja medju borilackim stilovima koji nas vode u proslost i daju nam mogucnost da vidimo kako se kung fu vezbao pre nekoliko stotina godina.

BY:Vlada Zlatic

Istorija Wing Chuna u svetlu istorijskih cinjenica

Istorija Wing Chuna je ispricana mnogo puta , svaka linija , svaka skola ima svoju verziju. Po pravilu , onaj ko prezentuje pricu je jedini originalan, ili je makar najoriginalniji i jedini je naslednik i punopravni predstvanik stila . Cesto , ljudi koji su ucili u istim skolama kod istih ucitelja imaju potpuno razlicite istorije vestine . Svedoci smo da se istorije jednog te istog stila menja tokom veremena u skladu sa trenutnim trendovima i uverenjima vecine vezbaca kojima se podilazi „stimovanjem “ porekla stila . Isotrija koja se prezentuje zapravo nije istorija vec legenda pomesana sa marekintgom u cilju slanja odredjene poruke . Pogledajmo sta zvanicna nauka kaze o istoriji Wing Chuna.

 

Podjimo redom . Gotovo sve istorije ukljucuju „pet predaka“ , licnosti odgovorne za kreaciju ne samo Wing Chun-a vec svih juznih stilova borenja bez izuzetka . Borci za slobodu koji su preziveli razaranje manastira Juzni Saolin i rasuli se na sve strane bezeci od zavojevca sireci borilcake vestine . Ng Mui, Miu Hin, Fong Doe Duk , Bak Mei i Chi Sim su nezaobilazne licnosti u istoriji svih juznih stilova kung fu-a . Pogledajmo malo sta nauka kaze o njima . Polovinom 80-tih godina proslog veka kineski istoricari su izveli detaljno istrazivanje „pet predaka“ i ispitali i proucili sve dostupne izvore podataka i materijalne dokaze . Njihov jedinstveni zakljucak je da pet predaka nikada nisu postojali , da se radi o legendarnim licnostima i otkriveno je tacno mesto i priblizno vreme nastanka ove legende . Legenda se javlja na samom kraju 18-tog i pocetkom 19-tog veka i to iskljucivo u usmenoj formi .Legenda nije poznata van Fudjian i Guandong provincija .Uloge koje pet predaka imaju u legendi o Juznom Saolinu su se menjale tokom vremena . Glavni negativac i izdajnik je bila Ng Mui sve do pocetka 20 veka i uspostavljanja republike. Bak Mei postaje glavni negativac tek 20-tih godina 20. veka jer je istoimeni stil borenja koji se njemu pripisuje bio izuzetno popularan kod kriminalaca koji su bili izuzetno brutalni u obracunima sa konkurencijom i vlastima . Prvi put se predaka u pisanim dokumentima javljaju tek poctkom 20 veka . Kao integralni deo i nastavak legende o Juznom Shaolinu , prica o pet predaka je imala sasvim odredjenu ulogu u vremenu nastanka i ne moze se ispricati bez objasnjenja price o Juznom Saolinu.

 

Juzni Saolin, mesto oragnizvanja pokreta otpora protiv mongolskih zavojevaca i „kuhinja“ u kojoj su „skuvani“ svi juzni stilovi borenja .Mesto gde su pet predaka organizovali milion ljudi kko bi se borili za slobodu i kreirali najbolje borilacke sisteme Kine .Mnastir je predstavljao i kulturno i obrazovno sediste juzne Kine vekovima da bi na kraju zbog antidinastickih aktivnosti bio potpuno unisten.  Deatljna areholoska istrazivanja pokazuju da Juzni Saolin nikada nije postojao . Ne postoje nikakvi materijalni dokazi , ni jedan jedini kamicak koji bi ukazivao na postojanje juznog Saolina. Dalje , detaljna istrazivanja pokazuju da se jedno tako znacajno kulturno i obrazvono mesto koje je postojalo vekovima ne pominje u zvanicnim dokumentima niti jedne od predhodnih dinastija . Takodje ne postoje nikakvi dokumenti o vojnoj kampanji protiv manastira koja je po legendi trajala mesecima sto je prosto nemoguce za inace azurnu i detaljnu vojnu administraciju Mancu dinastije . Dakle ni materijalnih ni pisanbih dokaza nema koji bi ukazali na psotojanje manastira Juzni Saolin. Prvi pomen manastira se poklapa sa prvim pominjanjem pet predaka i najranija pojhava legfnde se smesta na sam kraj 18-tog i pocetak 19-tog  veka.

 

Sta nauka kaze o poreklu legende o „pet predaka“ i Juznom Saolinu . Kraj 18. i pocetak 19. veka je obelezen pojacanom revolucionarnom aktivnoscu . Sirom Kine se organizuje pokret otpora  koncipiran na sistemu tajnih drustava . Tajna drustva nisu saradjivala medju sobom vec su pojedicano oragnizovala revolucionarne celije i borila se onoliko koliko su bila u mogucnosti . Bilo je i ozbiljnih vojnih akcija poput Taiping revolucije sredinom 19 .  veka kada su clanovi opere crvenih camaca osvojili Fosan i delova Guangzoua i na skoro godinu dana uspostavili republiku , kovali svoj novac , pisali zakone… Najvece i najbolje organizovano tajno drustvo na jugu Kine je bilo „drustvo neba i zemlje“ . Stab i rukovodstvo ovog drustva bilo je na Tajvanu u gradu Tainan . Tainan je bio jedini grad na Tajvanu u to doba , vazno trgovinsko i saobracjano cvoriste sa vrlo slabom kontrolom od strane centralne vlasti . Unutrasnjost ostrva je bila prepustena samoj sebi jer centralna vlast nije imala nikakvu kontrolu nad najvecim delom teritorije Tajvana koju su kotrolisalo Hakka i Hoklo kinezi i domorodacka plemena lovacana glave. To je revolucionarima omogucavalo gotovo nesmetan rad i lako sklanjanje od progona vlasti u slucaju potrebe . Kao sto je vec receno pocetak 19. veka je obelezila ziva antidinasticka aktivnost . U cilju ujedinja tradicionalno nepoverljivih i razjedinjenih porodicnih klanova rukovodstvo “ drustva neba i zemlje“ lansirali su legendu o Juznom Saolinu i pet predaka kako bi im dali zajednicko poreklo i osecaj zajednickog cilja . Pord toga ova legenda je imala i jedan sasvim drugciji cilj . Prica je sadrzala sifre , tajne kodove koje su revolucionari koristili radi medjusobnog prepoznavanja . Prica ispricana na poseban nacin, odredjenim redosledom uz koriscenje posebnih reci na odredjenim mestima je upucenima otrkrivala pripadnika pokreta otpora . Stroga konspiracija je bila i te kako potrebna jer su se vlasti obracunavale sa revolucionarima izuzetno surovo , ubijajuci ne samo pobunjenika vec i porodicu do 9-tog kolena , sve  koje bi uspeli da nadju . Mesto nastanka legende o Juznom Saolinu i pet predaka je poznato i jako dobro ocuvano , nalazi se u centralnom delu grada Tainan . Radi se o taoistickom hramu koji je sluzio kao glavni stab tajnog „drustva neba i zemlje“

 

 

 

Yim Wing Chun je nezaobilazna figura u vecini istorija razlicitih stilova  kojoj se pripisuje kreacija stila koji po njoj nosi ime . Ucenica Ng Mui , neverovatan borac i izuzetna lepotica , bas kako legendi i dolikuje. Kao i u predhodnom slucaju nema nikakvih dokaza o postojanju osobe pd tim imenom a legedna o nastanku Wing Chuna je gotovo identicna sa nesto starijom legendom o nastanku istoimenog stila belog zdrala iz Fidjian provincije . Nije nikakvo iznenadjenje sto stil iz Fosana nosi isto ime ( Wing Chun) kao i stil belog zdrala iz koga je nastao i sto je legenda o nastanku uz promenu imena gotovo identicna . Ime Yim Wing Chun zapravo je skracnica jedne duze fraze i koriscena je kao lozinka medju clanovima opere crvenih camaca gde je stil nastao a koji su bili clanovi tajnog drustva neba i zemlje u drugoj polovini 19 veka .Skraceica Yim Wing Chun je oznacavala “ ponovno rodjenje Ming dinastije“ .

 

Sta znamo o stvarnoj istoriji WIng Chun-a . Pouzdano znamo da su prvi ljudi koji su trenirali ono sto danas nazivamo wing chunom bili Leung Jan, Fung Siu Chung , Fok Bo Chuen i Yik Kam . Najstariji od svih je bio Leung Jan. Samo ime , Wing Chun se koristi od kraja 19. veka, nema dokaza da je Leung Jan ili bilo ko od pomenutih majstora prve generacije koristio ovo ime i ne znamo kako je zapravo Leung Jan nazivo svoju vestinu . Leung Jan i Fok Bo Chuen su ucili kod istog ucitelja, clana opere crvenih camaca , i radili su identicnu vestinu . Fok Bo Chuen je kasnije doucio vestinu kod drugog majstora , clana crvene opere , ucitelja Fung Siu Chunga . Leung Jan je takodje doucio vestinu kod treceg majstora, clana crvene opere, koji je ucitelj Yik Kam-a . To je ono sto znamo iz usmenih predanja ovih linija vestine. Ne postoje dokazi da su njihovi ucetilje ( Dai Fa Min Kam, Leung Yee Tai i Wong Wah Bo )zaista postojali , ostaje da verujemo na rec da leung jan i kompanija nisu lagali o tome . Ono sto se zna jeste da je WIng Chun kao stil formiran od strane clanova fosanske opere negde u prvoj polovini 19 .veka modifikacijom starijeg stila belog zdrala koji je donet od strane glumca LI Man Mao-a sa Tajvana i modfikovan za borbu na camcima jer su clanovi opere najvise vremena provodili upravo na brodovima.  Razvoj i licnosti wing chuna se od vremena Leung Jana , Fok Bo Chuena i Fung Siu Chinga uglavnom znaju . Leung Jan je umro na samom pocetku 20 veka , a ostali nesto kasnije i znaju se njihovi ucenici, kao i ucenici njihovih ucenika. Takodje se zna da nema nikakvog pomena vestine po imnu wing chun u provinciji Guandong pre druge polovine 19 veka a istoimena vestina se javlja u Fudjijan provinciji nekih 100 godina ranije odakle se prosiriono na Tajvan i Guandong nesto kasnije .

Kao sto vidimo , stvarna istorija vestine je daleko razlicita od legendi koje se danas pricaju i potpuno neosnovano uzimaju za istinite…

By: Vlada Zlatic

Stvarajmo moralne veličine inače prizemnost će odneti pobedu…

Ving Čun ili u to vreme osamdesetih kada sam samo znao za Kung Fu i Karate, bio je Wing Tsun i Leung Ting. Gle čuda, ima i drugih majstora osim Bruce Lea. E već kasnije uz pomoć učitelja Slavka Truntića otvara se svet istine i novih saznanja da je Kung Fu samo opšti naziv a da ima bezbroj njegovih stilova. U Srbiji opšta tema je samo Ving Čun kao da je on opšti naziv a ne Kung Fu.

mir2806

Ne znam da li bih trenirao Ving Čun da je u to vreme u Srbiji ( Jugoslaviji) postojao drugi izbor kineskih veština. Svakako da bih trenirao Bogomoljka stil Kung Fua, Pa Kua Čang ili neki drugi… Kako je dugo vremena vladalo neznanje da je Karate samo Šotokan stil, tako stičem utisak da u Srbiji vlada neznanje da samo postoji Ving Čun. Treba gledati šire u svemu, ne smemo biti uskih pogleda. Ja lično sam u Ving Čunu još malo pa će i dvadeset devet godina. Ipak, ne mogu da budem izričit i samo forsiram svoj stil, daleko bi bilo lepše da u Srbiji ima i drugih sistema osim Ving Čun linija. Moj prijatelj i saradnik Vlada Zlatić živi na Tajvanu, i tamo je sreo mnoštvo stilova i video koliko se svi oni poštuju između sebe. Nekada sam se ložio na Tai Či, danas ga nikada ne bih vežbao jer koliko mogu da vidim i tu ima sto nekih linija, podela i previše filozofiranja za nešto što ima doktrinu jednostavnosti.  Bar ja tako stičem utisak kao posmatrač sa strane. Sve se komplikuje pa i u mojoj Ving Čun branši.

Opšte stanje u borilačkim veštinama a pogotovo u kineskim kod nas je da svako bije u svoju tamburu i želi samo njegova da se čuje. Šta je poenta vežbanja? SAMOODBRANA! Da, baš to ali danas je i taj vid opredeljenja ismejan i omalovažen. Danas se sve gleda kroz MMA! Ja samo postavljam glasno pitanje, a čemu služi MMA u svakodnevnom životu? Zar je to jedino merilo realne samoodbrane? Naravno da nije. MMA je miks svega u kavezu pred gladnom publikom. Dva čoveka biju se i krvare na opšte zadovoljstvo publike, sponzora i piplmetara televizija. MMA borci su fantastični, ali njihov život je sasvim drugačiji od svakodnevnog. Neki Pera radi svaki dan po osam ili dvanaest sati u firmi, dođe kući, ima obaveza dal’  sa decom ili nečim drugim, izdvoji predveče neko vreme i trenira karate, Ving Čun, džudo ili šta ti ja znam još… 90% ljudi, građana ove države neće imati hvala Bogu nikada neki ozbiljan duel sa nekim i tuču. Nije bre ljudima do bahtanja sa policijom, sudijama, kaznama i zatvorima. To se nekako potiskuje kao činjenica i istina! Svakako da niko neće zbog toga dopustiti da ga neko maltretira ali i jedna i druga strana je svesna posledica. Ja kao trener ne mogu klince ložiti na besmrtnost i nedodirljivost, ali mogu im predočiti činjenice realnog života. Neverovatno kiliko možemo kroz borilačke veštine klince usmeriti na prave vrednosti, da poprave ocene u školi, da se zanimaju za mnoge druge lepe stvari, a ne samo usko gledanje JA – JA i JA!!!  Opet, klince pojedini lože na grubost, na podsticaj poriva dokazivanja pa se oni često po školama tuku razmišljajući prizemno. Da li smo svesni odgovornosti? Da li su nam bolji učenici koji prave probleme van treninga ili oni koji su normalni i žive normalno? Da li je normalno da dete maltretira drugu decu? Naravno da nije! Što se mene tiče uvek izričito kažem učenicima: “ Ovo što te učim nije da bi se ti šepurio i izazivao tuče, čujem li, a čuću, ako druge izazivaš i ponašaš se kao dripac, letiš odmah iz škole! Proveriću ti i ocene u školi, raspitaću se kako se ponašaš u svakodnvnom životu, meni barabe ne trebaju niti ja želim da ih stvaram“! I to je osnovno pravilo kod mene i ja ga se držim čvrsto.

E sad, šta i kako se uči? I tu se ide iz krajosti u krajnost. Naravno, ako već učiš veštinu borenja, uči je kako to dolikuje ili nemoj je učiti. Bez obzira o prethodnom mom izlaganju, daleko je tragično da se veštine ne predaju na realan način. Treniraš Ving Čun a nisi naučio principe, stekao strukturu, refleksiju i nemaš razivjen osećaj pravog udarca, pa ti onda bolje da igraš domine kući ko čovek!  Opasno je nekome pokazivati veštinu borenja bez realnosti. Ne možeš zamlaćivati učenike sa pričama o tajnim tehnikama, o pipkastim smrtonosnim udarcima, pa to je bre smešno. Neka oseti surovu stvarnost u trening i daleko će više poštovati veštinu i nečiji trud.

Teško je danas mladoj deci predočiti vrednosti veštine, putokaze moralnih ciljeva. Kako se suočiti sa silnim video klipovima koji propagiraju nasilje? Gledao sam naloženu decu kako lome ruke i dave se jerjedno vreme biše popularni kečeri. Jedva sam im objasnio da je sve to vešta gluma i jedna opšta prevara al’  dobro uigrana. Zamislite kako u njihovim mladim, nezrelim vijugama se odigrava uticaj MMA kaveza i krvoliptanja? Medijska loženja služe da bi se zarađivale pare. Ne verujem da su MMA borci izopačena čudovišta ali trendovi medija ih prikazuju kao nakaze koje iz čista mira nekome otkinu glavu. Na žalost uz takve medije stasavaju nam i deca, a mi koji pokušavamo prikazati drugačije veštine borenja ispadamo seka – perse… Deca nemaju pojma ako nekome polomiš kosti da ideš u zatvor, da ćeš plaćati sudske i bolničke troškove i provesti izvesno vreme iza rešetaka. Mizerija nam podstiče one najniže porive čoveka. Moramo se malo zamisliti o posledicama. Kakvu omladinu stvaramo za budućnost. Da li je normalno da stasavaju nasilnici, siledžije u društvu? Anarhija je bila vazda zlo, zašto onda zbog para stvaramo takve ljude? Sujetni učitelji da bi privukli što više sebi učenika ( zarade ) ne gledaju na posledice dok lože učenike protiv drugih trenera i tu izbija ona nesvesna mržnja međ’  decom iz različitih škola, zbog nekih idiota koji su kao najme učitelji. Ja se grozim kada vidim po forumima koliko je mržnje među vežbačima. Pa pogledajte na “ Krstarici “ na forumu o borilačkim veštinama koliko je tu ozlojeđenosti. Besmislena prepucavanja, prozivanja? Ono tamo sam posetio neki dan i zaledio se videvši koliko se ljudi mrze i ne poštuju. I eto dokaza koliko te podele nanose posledica po mlade ljude. A za to su krivi i treneri i mediji.  Jako je teška situacija za moral, poštenje i normalan život. Pa ona kampanja devedsetih na relaciji Wing Chun – Wing Tsun je ostavila velike posledice po vežbače. Sujeta i prestiž stvorili su danas duboki jaz među ljudima i mržnju sa ostrašćenim podelama, a zbog čega? Zbog nekog tamo Čeunga i Tinga. Sramota…

krv1

Kako sam  podvukao crtu u Ving Čun estradi, živim opušteno, apsolutno me više ne zanimaju mišljenja i podcenjvanja. Virtuelni kritičari se tako lako sklone ( Delete). Sa onima koji su u stvarnom životu pored mene licem u lice nemam problema jer smo prisutni fizički, a virtuleni kritičari kriju se iza lažnih imena i samo se kuropecaju. Gospodo, trošite reči u prazno ;)

Ako vežbaš, vežbaj to kako treba, ako nemaš gde da vežbaš, vežbaj sam i stvaraj od sebe normalnu ličnost.  Podstičimo prijateljstva, stvarajmo buduće ljude a ne kromanjonce. Podstičimo moralne vrednosti a ne prizemne porive. Život je  onakav kako ga mi živimo a ne kako nam nameću drugi…

7.10.2013.g. Ivan Stefanović