Ving Čun istorija iz drugog ugla

Ving Čun istorija je obavijena velom tajne, sve što danas znamo o poreklu ove prelepe veštine ne može se smatrati stvarnim i isitnitim. Postoji tako mnogo verzija istorije ove veštine da im je teško odrediti broj i ne samo to već sve te istorije se razlikuju, neke u detaljima a neke u potpunosti. Ono što je zajedeničko za sve ove istorije je činjenica da se ne može naći ni jedna jedina tvrdnja, niti jedan podatak koji identičan u makar dve verzije istorije i koji bi mogao poslužiti kao početna tačka za dalja istraživanja. Svaka linija ima svoju verziju istorije, i ne samo to, već svaka i stil iste linije ima svoju, različitu interpretaciju te verzije i one se mogu značajno razlikovati (uzeti stilove Jip Manove linije kao najočitiji primer). Postoji još jedna interesantna činjenica, obično, pri istorijskim istraživanjima kako idemo dublje u prošlost, ižvori informacija i informacije same postaju nepouzdanije i teže ih je tačno i precizno odrediti i definistai. U slučaju Ving Čuna to nije slučaj , informacije su podjedanko nepouzdane bez obzira na vremenski period o kome govorimo, čak i kada se radi o modernim vremenima .

Ova papzjanija različitih istorija stvara mnogo konfuzije među Ving Čun vežbačima i izaziva mnogo sukoba međju različitim linijama i stilovima veštine. Često su neverovatne stvari prezentovane kao činjenice pa imamo ličnosti koje su živele duže od 200 godina ili imale nadprirodne moći. Različiti stilovi imaju različite vremenske okvire u koje smeštaju svoj nastanak pa je gotovo nemoguće odrediti tačno vreme života i rada oderđenih ličnosti. Dešava se i slučaj da različite linije postavljaju iste ličnosti u različite uloge te imamo tako ličnosti koje su u jednoj liniji učitelji i osnivači stila a u drugoj oni se smeštaju u uloge učenika svojih učenika. Mesta rođenja, smrti , životni vek, koliko su imali dece, učenika, škola itd je nemoguće odrediti za bilo kog majstora iz starih generacija. Naravno sve ove istorije su originalne i nedvosmisleno tačne dok su sve druge lažne i pogrešne .

Postoji više razloga koji uzrokuju ovakvu situaciju i što bolje razumemo te razloge to će više istinitih podataka da izađe na svetlo dana a biće manje uzroka za rasprave.

Za početak uzmimo samu reč ‘’istorija’’. Moramo pre svega biti svesni šta reč istorija znači. U kineskim borilačkim veštinama reč istorija nema isto značenje kao što ga ima na zapadu. I dok na zapadu istorija predstavlja nauku koja prezentuje činjenice o prošlim događajima u kung fuu ova reč ima potpuno drugo značenje.  U kung fu istorija ima za cilj da mladim vežbačima posluži kao inspiracija, da bude izvor moralnih i etičkih normi, da vežbače upozna sa glavnim odlikama stila i nauči ih šta se od njih očekuje, često sadrže skrivenu političku poruku i na kraju ili možda na početku  stilu samom da prestiž (odatle svi stilovi imaju nekog legendarnog pretka, heroja ili poluboga). Kao što vidimo, istorija kung fu stila ima za cilj sve sem prezentovanja istinskih podataka o prošlim događajima.

U stara vremena ljudi su uglavnom bili nepismeni i sve što su smatrali značajnim i potrebnim ljudi su jednostavno memorisali a pisani dokumenti o bilo čemu su bili retki, posebno kad govorimo o borilačkim veštinama. Kako bi nešto lakše zapamtili, ljudi su često događaje pretakali u stihove ili kreirali legende oko određenih  događaja ili drugih stvari. Vremenom pravi smisao tih događaja bi se izgubio, što zbog prestanka potrebe da se nešto zapamti ili prosto zbog toga što su oni koi su znali pravi smisao i poruku prirodno nestali a nisu preneli to znanje na sledeću generaciju. Priče i pesme su ostajale i polako postajale mitovi i legende. Pored toga, na jugu Kine se govori više od 20 različitih dijalekata i često ista reč ima drugačija značenja na različitim dijalektima te je to još jedan dodatni razlog konfuzije.

Svi znamo kako pamćenje podataka može da bude teško i nezahvalno  i koliko procenat informacija može da bude izgubljen. Na žalost ovo se desilo i sa istorijom Ving Čuna, ogroman broj informacija je izgubljen ili iskrivljen vremenom.

Potrebno je da budemo svesni činjenice da nikada nije obavljeno istraživanje istorije Ving Čuna od strane stručanjaka, dakle arheologa i istoričara koji bi sakupili i analizirali podatke. Sve što mi danas imamo su zapravo priče o nastanku, možda je bolje i preciznije reći legende o nastanku stilova. Pravo naučno istraživanje uključuje određene metode i procedure koje se koriste u procesu prikupljanja i obrade podataka te njihovog tumačenja i prezentacije. U slučaju Ving Čuna takvo istraživanje nikada nije urađeno te je svakom ostavljeno na volju da  ima sopstvenu interpretaciju istorije stila  a već u skladu sa svojim ciljevima i mišeljenjem.

Još jedan razlog za ovoliku količinu različitih i često kontradiktornih informacija je i činjenica da su mnogi od osnivača stilova bili uključeni u rad  revolucionarnih organizacija u vreme vladavine Manču dinastije. Poznato je koliko su kazne bile oštre za sve pripadnike antidinastičkih organizacija te je potpuno jasno zašto su mnogi ostavljali netačne ili delimično tačne podatke čiji je cilj bio da obmanu zvanične vlasti. Davanje netačnih ili delimično tačnih podataka je moglo i zaista jeste spasilo mnoge živote. Vremenom, razlozi za ovakvo ponašanje su nestali ali su informacija kao takve ostale. Korišćenje lažnih imena i lažnih identiteta je takođe bilo uobičajeno i samo ljudi iz tajnih oragnizacija su znali prava imena i prave identitete jedni drugih.

Nakon nekoliko generacija, kada je Manču dinastija konačno smenjena s vlasti ljudi su jednostavno izgubili znanje o pravim identitetima pojedinih Ving Čun osnivača ali su ostala njihova pseudo imena  koja su dalje komplikovala situaciju i unosila mnogo zabune .

Finansijski momenat i marketing su takođe značajni uzroci takvih različitih istorija. Postoji svega nekoliko ljudi koji ne tvrde da su njihovi stilovi jedni originalni, najstariji ili najbolji. Ukoliko je neki majstor iz prošlosti postao poznat svi koji su makar i nekoliko nedelja učili kod njega postali su gradmasteri i njegovi privatni učenici. Svi imaju gomilu priča i angdota vezanih za njihovo učenje kod majstora. Ukoliko skupimo te sve priče, možemo često da zakjučimo da je majstori žive najmanje 150 godina, nekad i duže. Većina ovih ljudi govori nekakvim tajnim mečevima koje su bez izuzetka dobijali. Dobra stvar kod ovih tajnih borbi je ta što ih je nemoguće dokazati ali ih je takođe nemoguće opovrgnuti . U ovoj borbi da se okupira što veći deo tržišta svedoci smo kako se istorije manjaju i kako različiti ljudi zamenjuju one predhodne.

Mediji takođe imaju ogroman uticaj istoriju, zapravo na formiranje opšteg mišeljenja o istoj. Najbolji primer su filmovi o Jip Manu koji su u potpunosti promenili njegovu istorijsku ulogu gde je on od izdajnika koji je bežao iz Kine kako bi spasio goli život postao borac za slobodu i heroj bez mane i straha, ličnost bezprekornog karaktera i uzor mladim generacijama.

U istom maniru su popularne priče kreirale i siku o Leung Janu tokom perioda republike stvrajući od njega najpoznatije Ving Čun heroja svih vremena .

Trenutna moda u mišljenju često vodi potpunom zapostavljanju dostupnih izvora pravih informacija kakvi su recimo dokumenti stilova iz Pon Ju sela ili dokumentu Lau porodice koja je naslednik stila Zmije i Ždrala.

Više od jednog veka javno mišljenje i pogled na Ving Čun su oblikoviani iz dva izora, popularnih knjiga o Leung Janu koje su izdavane tokom 20 tih i 30 tih godina prošlog veka i istorijom Ving Čuna napisanom od strane treće genercije naslednika Leung Janove veštine, Jip Mana.

Koristeći popularnost Brus Lija, Jip Manov stil je bio i još uvek jeste najpopularniji i najuticajniji Ving Čun stil svih vremena. Dugo vremena jedini dostupan stila je bio upravo ovaj stil i jedina dostupna istorija je bila ona koju je napisao Jip Man. Čitav svet je znao za Leung Jana i neke delove njegovog života (ne sve) i dugo vremena je postojalo verovanje da je linija Leung Jan ’ Jip Man  jedina linija Ving Čuna, a u nekim delovima sveta je i dalje tako. Jip Man je oblikovao mišljenje javnosti i na temeljima njegove istorije su običavane generacije Ving Čun vežbača.

I mada neki nezavisni  istraživači  danas pokušavaju da dođu do malo više istine, čini se da svi napori idu u pravcu dokazvanja da je Jip Manova istorija ispravna, gotovo i da nema pokušaja da se obavi nepristrasno istraživanje i provere svi izvori podataka jer bi to svakako  pokazalo pravu istinu i Jip Manov stil stavilo na mesto koje mu zaista pripada a to svakako nije mesto koje ima sada.

I pre Jip Mana, Leung Jan je bio najpoznatiji Ving Čun majstor u Kini i mada se znalo da postoje druge linije veštine, predstavnici tih drugih linija se nisu javno eksponirali. Leung Jan, zapravo njegovi učitelji, Vong Vah Bo i Leung Ji Tai, zatim Leung Jan pa onda njegovi naslednici predstavljaju jedinu linij Ving Čuna koja je bila javno podučavana još od doba Manču dinastije bez ikakvih problema ili progona. 150 godina je Leung Janova linija kreirala sliku i mišlejnje o Ving Čunu. Postoji nekoliko razloga za ovo.

Sav Ving Čun dolazi od opere crvenih čamaca. Ko ga je kreirao nikada nećemo saznati ali ono što znamo je da je Ving Čun bio kompletna veština već polovinom 19-og veka. Znamo da je među glumcima opere bilo najmanje nekoliko majstora Ving Čuna ali su samo dvojica mogla da podučavaju otvoreno.

Godine 1851 bila je Taiping revolucija i trupa cvene opere se priključila pobuni vođena Li Man Maom. Godina 1854 Li Man Mao je osnovao malo kraljevstvo Guang Ši koje je godinu dana kasnije sravnjeno sa zemljom a svi brodovi opere spaljeni. Godine 1864 pobuna je konačno slomljena članovi opere su se povukli u duboku ilegalu bežeći od progona vlasti. Za to vreme Leung Jan je učio i završio svoj stil kod svojih učitelja što znači da oni nikada nisu učestvovali u pobuni i da su zapravo bili miljenici vlasti. U vreme sloma Taiping revolucije Leung Jan je završio svoju obuku i krenuo da prima sopstvene učenike.

Za to vreme, i ako je revolucija slomljena drugi majstori Ving Čuna su bili u dubokoj ilegali, raštrkani širom Kine, podučavajući svoju veštinu u potpunoj tajnosti samo nekoliko naslednka. Kazna za antidinastičke aktivnosti je bila izuzetno oštra, ne samo da bi prekršilac bio kažnjen smrću već bi i njeova prodica i bliža rodbina bila ubijena. Stoga je moguće shatiti zašto su bivši revolucionari ostali u ilegali sve do sloma Manču vlasti.

I Leug Jan je umro početkom 20-og veka i ne dugo potom je postao junak popularnih jeftinih izdanja džepnih knjiga. Pretvorio se u junaka bez mane i straha koji je dobio stotine borbi, pun vrlina, moralni etalon, istinski heroj…Godine 1911 Manču dinastija silazi sa istorijske scene i uspostavlja se republika a Leung Janova popularnost tada dostiže svoj vrhunac. Naravno, više nije bilo razloga za bilo koga da se skriva ali pozicije su već bile uspostavljane i svi su znali za Leing Jana dok za druge linije je malo ko čuo i znao. Pored toga, doba republike je bilo turbolentno vreme gde su japanci polako otkidali deo po deo zemlje, komunistička partija i kuomontang su se borili između sebe a strane sile su izazivale ekonomsku krizu. Jasno je da u takvim vremenima malo ljudi milii na borilačke veštine i pokušava da preživi .

Jedini poznati majstor iz ovoga doba koji nije bio iz Leung Janove linije je bio Juen Kai Sa, ali on je bio jako povučen čovek i imao je samo jednog učenika .

Nakon republike 1941 godine izbio je drugi Svetski Rat a nakon rata 1949 i kulturna revolucija. Ponovo su vežbači borilačkih veština bili proganjani i naterani na ilegalu. Mnogi su pobijeni a mnogi su jednostavno odustali od vežbanja u strahu za sopstveni život. Ogromno blago u dokumentima i usmenom nasleđu je izgubljeno u ovom periodu a vežbanje kung fua je gotovo potpuno zamrlo.

Fung

I dok u Kini niko više nije mogao da vežba Ving Čun, Jip Man je koristeći svoje veze u medijima kreirao svoju verziju istorije Ving Ćuna koja je bila i ostala najpopularnija do današnjeg dana. I dok su ostale linije bile u ilelgali Jip Man je iskoristio priliku i svoj stil učinio najpopularnijim i najpoznatijim. Nešto kasnije Brus Li je Jip Mana i njegov stil učinio svetski poznatima.

ip_man_2_poster

Poslednjih godina ipak na svetlo dana izlaze zaboravljene linije veštine koje su sačuvale i originalnu veštinu iz prošlosti i veliki broj dokumenata i drugih arheoloških dokaza koji čekaju da budu obrađeni. Ostaje nada da će se jednom ovom temom pozabaviti oni kojima je to posao, areholozi i istoričari te da ćemo na kraju ipak imati neke definitivne odgovore u vezi nastanka i razvoje ove prelepe veštine .

Preredio: Vlada Zlatić

Ving Čun Zmije i Ždrala

Nedavno me je prijatelj iz Australije upoznao sa Wayne Yungom, Ving Čun učiteljem iz Hong Konga. Učitelj Yung je predstavnik jednog posebnog stila Ving Čuna pod engleskim imenom “Snake Crane” Wing Chun ili Ving Čun Zmije i Ždrala. Proveo sam neborjene sate u razgovoru sa učiteljem Yung i naučio dosta o njegovom stilu i njemu samom .On je veoma otvorena i učtiva osoba, spreman da podeli ogromno znanje koje se ne dotiče isključivo borilačkih veština. Slobodno mogu da kažem da je on odličan primer pravog kung fu učitelja koji poseduje sve osobine legendarnih majstora iz prošlosti.

Učitelj  Yung sa studentom

Učitelj Yung sa studentom

Učitelj Yung sa studentima iz Singapura

Učitelj Yung sa studentima iz Singapura

Učitelj Yung sa pozntim glumcima i kung fu majstorima iz Hong Konga

Učitelj Yung sa pozntim glumcima i kung fu majstorima iz Hong Konga

Sa druge strane, on ne živi u prošlosti i njegovi napori su usmereni na budućnost stila kojim se bavi .
Sam stil je posebna priča, veoma je interesantan za ljude koji se bave istraživanjem istorije i razvoja Ving Čuna. Na prvom mestu, to nije poseban stil već posebna linija veština, potpuno nezavisna od svih ostalih Ving čun stiova i linija. Ovaj stil svoje poreklo nalazi u ‘’operi crvenih džunki’’. Priča o postanku stila je slična slinim pričama svih ostalih južnih kung fu stilova i kao svog osnivača navodi Igumana manastira Šaolin, Či Sima. Prema istorijskim dokumentima, stil vodi poreklo od jednog od glumaca ‘’opere crvenih džunki’’ i jednog od prvih majstora Ving Čuna čije se postojanje može sa sigurnošću dokazati. Pravi osnivač stila je glimac Dai Fa Min Kam, jedan od četvorice kreatora Ving Čuna. On je preneo svoje celokupno znanje na najstarijeg člana Law porodice. Oni su čuvali stil u tajnosti jer su bili umešani u pobune protiv Manču dinastije i bili povezani sa revolucionarim grupama, te su i sami dugo vrmena proveli u ilegali pa su i nakon pada Mančua sa vlasti nastavili da čuvaju svoju veštinu tajnosti .
Stil je ostao tajan gotovo 150 godina kada je majstor Law Chiu Wing pre desetak godina odlučio da stil otvori za javnost jer njegove ćerke nisu želele da  nauče porodični stil, te kako bi stil spasao od nestajanja on je počeo sa javnim podučavanjem.

11111

Law Chiu Wing  učitelj Wayne Yunga

Law Chiu Wing učitelj Wayne Yunga

Tehnički, stil Zmije i Ždrala je veoma interesantan. Budući da je ostao u tajnosti i da su članovi Law porodice imali malo kontakta sa drugim majstorima borenja, stil je ostao nepromenjen od vremena nastanka. Ovo je svojevrsni prozor u prošlost gde možemo iz prve ruke videti kako je Ving Čun izgledao i kako se vežbao u vreme svog nastanka.
Stil koristi strukturu Belog Ždrala kako bi se odupro i rasuo dolazeću silu, pokrete zmije koji su jako mekani kako bi onesposobio  odbranu i napad protivnika .
Značaj stila se jasno vidi i iz činjenice da je proglašen kulturnim nasleđem Hong Konga, jedini Ving Čun sistem pored Pao Fa Lien sistema.
Učitelj Yung mi je rekao da nekoliko mladih ljudi sa Tajvana odlazi u Hong Kong kako bi naučilo ovaj stil. Nadam se da će ostati uporni i doneti ovaj stil na Tajavn te tako upotpuniti već bogato borilačko nasledje Tajvana.

by: Vlada Zlatić

Unutrašnji Ving Čun

Često čujemo kako je ving čun ’’unutrašnja’’ veština , koja se ne oslanja na sirovu snagu. Sa druge strane imamo mišljenje da ’’ unutrašnje’’ znači odsustvo snage, odsusutvo sile , nekakvu ’’mlitavost’’ te da vežbanje i kultivacija unutrašnjeg principa nije pogodno za ’’ulicu’’.

Na žalost , unutrašnji aspekt u ving čunu nije lako naći iako je ving ćun zaista u potpunosti izgradjen na temeljima unutrašnjeg principa. U Jip Manovom sistemu je to najočiglednije , samo dva ili tri od stotina njegovih učenika su zaista usvojili i tako vežbali svoj ving čun. Jip Mnaov pvi učenik , Leung Šeung koji je dobio stariju verziju Jip Mnaovog sistema i u potpunosti je radio kau unutrašnju veštinu. Ču Song Tin , koji je na žalost nedavno premino je bio jedan od najvećih poznavalaca i vakako jedan od najboljih predstavnika Jip Manove linije koji je u potnosti razvio unutrašnji aspekt veštine.Neki kažu da je Ng Čan poslednji veliki majstor Jip Mnaovog sistema koji poseduje komplento znanje ali nikada nisam imao prilike da radim sa bilo kime iz njegove linije pa zaista ne mogu da kažem jeste li tako ili nije. I to bi bilo sve , svi ostali Jip Manovi učenici , počevši od najpoznatijih , Vong Šun Leunga, Vilijama Čeunga, Leung Tinga, Jip Manovih sinova , svi oni rade ving čun po spoljašnjem principu . I mada većina njih poznaje koncept telesne strukture i an njoj bazira svoju veštinu , na žalost taj koncept koriste isključivu u či sao drilu i isključivo kao način održavanja ravnoteže i učvršćivanja blokova . Ovo je jeste ispravno i jeste deo uutrašnjeg treninga ali je to samo mali deo čitave veštine koja se bazira na ovom principu .

Razjasnimo ukratko šta unutrašnji princip predstavlja . Kad Kinez kaže ’’unutrašnje’’ , kad kaže Ći to uglavnom ima potpuno drugačije značenje od onoga koje isti termini imaju na zapadau . Termin unutrašnje kome četo a i ja sam do skoro pravio istu grešku dodaju reč meko je termin koji izaziva najviše pogrešnih interpretacija i jedna je od stvari koje izazivaju najviše konfuzije u kineskim borilačkim veštinama. Unuturšanje ne znači odsustvo snage , nego baš naprotiv , makisimiziranje, odnosno izvalčennje najvećeg mogućeg procenta snage iz čitatovg tela ujedinjenjem svih mišićnih grupa kroz strukturu i omogućavanjem nesputanog toka impulsa energije kroz telo do mesta udarca ili bloka . Ne potoji nikakava mistična energija ,ljudsko telo se povinuje fizičkim zakonima kao i savki drugi objekt u kosmosu i nema nikakave mistike niti bilo kakvih ’’energija’’ sem čistog fizičkog impulsa proizvedenog u mišićima . Razlika izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg treninga je u tome što se u unutrašnjem treningu koristi čitavo telo za generisanje energije a u spoljašnjem najviše 50% telesnog potencijala. Unutrašnji trening se zasniva da dobrom poznavanju ljudske anatomije i Njutnove fizike , nema nikakve tajne u svemu tome mada mnogi mistifikuju unutrašnji trening i pričaju bajke . Prosto unutrašnji trening je jedna veoma precizna stvar i zahteva mnog , treninga . možda previše za današnje uslove ,te zbog toga mnogi beže od toga i usvajaju spoljnu varijantu i bokserske principe u generisanju sile idarca , kretanju itd.

Šta ovo praktično znači? Znači da ving čun direkt treba da bude podjednako jak kao i bokserski direkt samo sa 50% kraće distance zaleta . Sa punim zaletom wing čun direkt bi trebalo da bude makar 20% jači od bokserskog direkta . Postoji još jedna razlika . Bokserski direkt silu koncentriše u jednoj tački, dakle kad se udarac recimo plasira u levu stranu grudi , bol će se osetiti samo na površini udarca , ving čun direkt , ako udari na isto mesto bi trebalo da silu prense na čitave grudi i to iznutra , ne samo lokaln o na mišiću , površinski gde je udarac plasiran .

Na žalost danas u svetu i to bez razlike u Kini , Hong Kongu, Tajvanu na zapadu , 90% ving čun vežbača u sparingu , radu na vreći i borbama koristi bokserski dirket . Naravno i to je bolje nego samo staviti pesnicu na grudi i izvesti udarac samo snagom tricepsa , kako to većina radi u formi i onda imati udarac bez stvarne snage da nekog povredi .

Elem , untrašnja komponenta se ne ondnosi samo na udace ,blokove i strukturu jer to bi trebalčo da se nauči na novu prve forme . Na nivou druge forme se uči pravilano kretanje i pozicioniranje uz očuvanje svega naučenog u prvoj formi .

Čitav stil se vrti oko ove ideje , svaki pokret je razvijen na ovom principu .

by: Vlada Zlatic

Istinski kung fu brat

Često vidim kako ljudi koji treniraju isti stil ili u istoj školi oslovljavaju jedni druge po kineskom običaju i koriste kineske termine ili prosto prevedu na svoj jezik pa jedni druge nazivaju braćom ili sestrama , ujacima ,itd. Naravno , ovo ima smisla u Kini među kinezima jer to je deo njihove kulture i tako jedni druge oslovljavaju i inače pri uspostavljanju socijalnih kontakata bilo koje vrste. U našoj kulturi zna se dobro kako se ko oslovljava i ko je kome u kakvom srdostvu . Još više taj način komunikacije gubi smisao kad ljudi jedonog stila ili jedne linije istog stila jedni drugima ’’oči vade’’ .

Elem , nije ovo kritika , već samo moje mišljenje, neka svako oslovljava druge kako god želi , niti je cilj ovog teksta da druge uči pameti već je uvod u nešto drugo . Ovo je tekst o istinskom kung fu bratu . Čovek koga nikada uživo nisam video a uvek je bez ostatka bio na mojoj strani . Patriota , duboko pobožan hrišćanin pravoslavac, inteligentan, načitan , svestran i preko svega jakog moralniog integriteta . On je jedini istinski majsotr kung fua koga znam da danas radi na našim prostorima , jedini koji je ikada u potpunosti razumeo o čemu govorim i kome nisam morao da dodatno objašnjavam bilo šta . Čovek koji je bio uz mene i onda kada su svi bili protiv i kada su zbog mene bili protiv njega . Čovek koji zna u trenucima slabosti da mi da snage i kaže pravu stvar koja me natera da se trgnem i nastavim dalje . Čovek koji koji ti pokloni srce bez ostatka , onako kako to deca rade, čisto , bez ikakvih kalkulacija . Taj čovek je moj istinski kung fu brat , i više od toga . Taj čovek je Majstor Ivan Stefanović . Živ bio i srećna ti nova godina , Bog te blagoslovio moj istinski( kung fu) brate.

Vlada Zlatić

Ći kung u wing chun koraku

Ći je u svemu  , udisaju , pokretu, glasu … i ta energija se može kanalisati , kultivisati ili prosto ignorisati a može se biti i potpuno nesvestan postojanja ći energije . Već je ranije objašnjeno da postoje različiti nivoi razumevanja veštine , postoje i različiti pristupi kao i različit nivo informacija i poznavanja samog sistema. Nkese se stvari ne otkrivaju svima , neke se otkrivaju samo uz debelu doplatu a neke samo prijateljima i ljudima od poverenja , tako to funkcioniše u kineskim veštinama .Wing Čun kao i svi ostali kineski stilovi ima nekoliko nivoa treninga i neke stvari ostaju skrivene duboko ispod tehničkih slojeva veštine , često zanemareni neinteresovanjem praktikanata jer nemaju direktnu borilačku upotrebu ili prosto zato što praktikant ne veruje u postojanje Ćija ili prosto ne razume koncept unutrašnje energije . Često ni učitielji nisu voljni da baš svaku sitnicu pokažu svima , čuvajući kao tajnu “odredjene“ delove veštine samo za one odabrane a čak i kad to otovreno pokazuju , mnogi , kako je već rečeno to ili neće razumeti ili jednostavno neće imati interesovanja . Oni koji se bave ći kungom u wing čunu najčešće će govoriti o prvoj sekciji prve forme , što je naravno u redu jer to jeste jedna od či kung vežbi ali to je samo prvi sloj , najgrublji . Svaki pokret u wing čunu se može posmatrati kroy prizmu ći kunga i ne samo pokret već i sam stav , položaj kukova odnosno tog dela tela koji kinzi zovu “qwa“ . Položaj kičme u odosu na qwa posebno vratni deo . Ne ulazeći u detalje jer objašnjavanje samog osnovnog stava daleko prevazilazi okvire jednog internet teksta mogu reći ovoliko, kako neko može da zna da se nalazi u pravilnom stavu ? Prosto , ukoliko za početak oseti na temenu osecaj lakoće , osećaj da mu glava lebdi , ta senzacija je prvi znak otvaranja ći kanala , vremenom i vežbom će se ta senazacija menjati te će se osećaj “lakoće“ pomerati u visinu , iznad temena . Ovo je samo jedan od prostih testova pravilnosti stava . Kao sto sam već rekao , svaki pokret se može posmatrati kroz prizmu ći kunga ,i samo to , wing čun kao kompletan stil (kao i svi ostali kung fu stilovi) je baziran na konceptima tradicionalne kineske medicine te su čak i neke običn  radnje , poput punog koraka napred zapravo ći kung vežba . Postoji tačno odredjena sekvenca koraka , disanja i “otavranja “ i “zatvaranja “ odredjenih mišićnih grupa koje kao prekidač menjaju smer protoka čija kroz organizam . Jedan korak se deli razlaže i uči ne kao jedinstven pokret već kao sekvenca pokreta koji u odredjeno  ritmu prate jedan drugoga i aktiviraju i menjaju smer prtoka unutrašnje energije . Položaj qwa nam dalje služi kao regulator koliko energije i koliko daleko kroz telo će energija u odedjenom smeru proticati . Ovo je samo jedan primer genijalnosti kineskih stilova borenja koji i najuobičajnije pokrete kroz odredjene korekcije pretvaraju u praksu korisnu za zdravlje . Naravno ova ppraksa zahteva izuzetnu posvećenost jer kontrolisati sve te sitne detalje nije ni malo lako . Bitno je napomenuti da i bez poznavanja ovog nivoa veštine , stil će i dalje biti efikasan , zapravo onoliko efikasan koliko se pažnje posveti borilačkom treningu .

BY-Vlada Zlatić

Wing Chun Istorija

Tužno je da lični prestiž bude važniji od istine ali to je realnost u kojoj moramo da živimo . Konstantno optuživan da sam izmenio istoriju Wing Chuna želim da kažem nekoliko reči o tome . Baviti se ljudima koji iznose takve tvrdnje neću , svako neka zaključi sam zašto nekome smeta istina . Takodje , već sam pisao kako kinezi gledaju na istoriju kung fu stilova i koji se problemi tu javljaju pa se necu detaljno ni time baviti . Želim da ponovim da istorija nekog kung fu stila nije prosta prezentacija istorijskih činjeca , zapravo je sve drugo samo ne to . Istorija stila ima za svrhu da održi prestiž istog , da posluži kao inspircija mladim vežbačima i da bude izvor moralnih i etičkih normi . U novije vreme je način da se privuku vežbači i što bolje zaradi na njima . Ono što je bitno naglasiti , ne postoji ni jedna naučna studija , niti jedno ozbiljno naučno istraživanje obaveljno od strane relevantnih institucija i stručnjaka kojima je takvo istraživanje posao , posebno kada je wing chun u pitanju . Svi koji su do sada pisali istoriju wing chuna nemaju mama baš nikakve sa istorijom kao naukom , arheologijom ili slišnim disciplinama . Ni ja nisam izuzetak , ja nisam  istoričar ni arheolog . Neko će se zapitati zašto bi ono što sam ja napisao bilo tačnije od bilo šega dugog napisanog na istu temu . Ovde je bitno postaviti dva pitanja , pitanje motiva i pitanje metoda .

Osvrnimo se prvo na motiv . Ako neko napiše kako je on jedini naslednik nekakvog tajnog i originalnog stila te da  su svi drugi stilovi bezvredni i inferiorni u odnosu na njegov , ako na taj način promoviše sopstenu organizaciju i sebe lično te na konto takve istorije zaradjuje novac , potpuno je jasno kakvi motivi stoje iza takve “istorije“. Sa druge strane , ja takvih motiva nemam , ne živim niti išta zaradjujem od veštine , istorija koju sam ja napisao ne stavlja  ni mene niti bilo koga drugog  u prvi plan niti favorizuje bilo koga pojedinačno niti bilo bilo koji stil i što je najvažnije ne napada nikoga niti loše govori o bilo kome . Istoija koju sam ja napisao je prosta  prezentacija istorijskih  informacija , šta se kada i gde dogodilo  .

Sada, kada smo rešili pitanje motiva pozabavimo se metodom . Dok su drugi za istoriju uzimali legende te ih prekrajali po svopstvenom nahodjenju gde po pravilu pisac sam ili stil kojim se bavi je originalan ili makar originalniji i bolji od ostalih ja sam se vodio naučnim metodom . Šta je zapravo  naučni metod ?Ovako ga definiše Wikipedija “Naučna metoda označava proces kojim naučnici dolaze do spoznaja o određenim fenomenima putem postavljanjapretpostavki te njihovog provjeravanja kroz eksperimente.Da bi imao naučni karakter, istraživački metod mora biti zasnovan na prikupljanju primetne, empirijske i merljive evidencije.“  Naučni pristup u istorijskom istraživnju je specifičan i sadrži odredjene komponente i metode koji se ne nalaze kod drugih nauka . Istorijsko istraživanje se zasniva na proučavanju različitih izvora informacija i drugih dokaza uključujući i arheološke dokaze . Tako dobijene informacije prolaze proces validacije koji se sastoji iz niza koraka koji vode utvrdjivanju istinitiosti informacija . Ono što je ovde važno napomenuti , usmena predanja jesu samo jedan i svakako ne najvžniji i nkako najpouzdaniji izvor informacija . Kada pojedinačne informacije prodju proces procene ulazi se u fazu slaganja informacija kako bi se do se dobio logičan  sled dogadjaja . Ovo je naravno najuprošćenije moguće objašnjenje naučnog pristupa istorijskom istraživnju kojeg sam se držao . Dakle ja sam informacije prikupljao preko 7 godina , proveravao izovre onoliko koliko sam bio u mogućnosti i na kraju prikupljeno prezentovo u sirovoj formi bez ikakvih prepravki sa svoje strane . Sve ovo pišem ne zato što osećam potrebu da se nekome pravdam , već zato što želim da jasno stavim do znanja svima koji su ozbiljno zainteresovani za proučavanje kung fu istorije na čemu baziram svoje pisanje . Na kraju , svako ima pravo da veruje u šta želi . Lepota nauke je u tome što ne zahteva verovanje već je proverljiva i nikome ne padne kruna sa glave kada se otkrićem novih dokaza promeni do tada vreženo mišljenje…

BY: Vlada Zlatić